Više novca za Bundesver? | Politika | DW | 09.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izborna kampanja

Više novca za Bundesver?

Hoće li izdaci za armiju Savezne Republike Nemačke uskoro da se bitno povećaju? SPD smatra da je taj plan groteskan. Oko budžeta za odbranu razvio se spor koji se pretvorio u jednou od važnih tema predizborne kampanje.

Nemačka je ekonomskopolitički džin, kaže se često – ali je i bezbednosnopolitički patuljak. Bundesver ima 178.000 vojnika i mnogo zastarele opreme. Nezaboravna je blamaža sa slikama vojnika koji na manevrima drže drške od metli umesto pušaka. Bundesveru fali mnogo toga, pa zato iz godine u godinu dobija sve više novca za bolji materijal i više osoblja.

Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen (CDU) želi da okonča to loše stanje, u čemu ima podršku koalicionog partnera SPD. Ali, SPD ne podržava njen plan da se budžet za odbranu poveća na dva odsto bruto društvenog proizvoda do 2024. godine.

Oko tog cilja su se složile i zemlje-članice NATO 2014. na samitu u Velsu, na šta predsednik SAD Donald Tramp u svakoj prilici podseća Evropljane. „Ne sa nama“ kaže SPD koja taj plan smatra „ludim“. Diskusija oko izdataka za odbranu je postala sporna tema u predizbornoj kampanji.

Berlin Bundestag Debatte und Abstimmung über Incirlik

Da li će ispuniti zahteve NATO: ministarka odbrane Ursula fon der Lajen

Udvostručiti budžet za odbranu?

Ove godine je nemačka vlada izdvojila 37 milijardi evra za odbranu, a to je 1,26 odsto bruto društvenog proizvoda. Da bi se stiglo do dva procenta, izdaci za vojsku bi do 2024. morali da porastu na više od 70 milijardi evra – to jest, da se gotovo udvostruče.

SPD smatra da to nije cilj kojem treba težiti, da je to nerealno i da je cilj pogrešan, kako je to rekao kancelarski kandidat SPD Martin Šulc. U tom slučaju bi Nemačka bila ubedljivo najjača evropska vojna sila, a to niko ne želi. Ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel je na jednoj predizbornoj manifestaciji rekao da je to „prilično suluda ideja“ i založio se da se više novca izdvoji za obrazovanje. Nedavno je čak u šali rekao da ne zna tačno koliko nosača aviona bi Nemačka trebalo da sagradi da bi potrošila 70 milijardi evra.

„Totalno promašeno“

Fon der Lajenova, međutim, optužuje SPD da se oprostila od cilja poboljšanja opreme Bundesvera. „Svojom totalno promašenom“ predizbornom kampanjom, ta stranka, prema ministarkinim rečima, narušava poverenje vojnika i prijateljskih država. Evropski susedi očekuju da Nemačka održi svoja obećanja, naglašava ova poltičarka CDU koja bi na funkciji ministarske odbrane rado ostala i posle novih izbora.

Većina drugih evropskih partnera u Alijansi za armiju izdvaja bitno manje od dva odsto. Samo mali broj zemalja, među kojima su Velika Britanija i Poljska, daju više, mada to uvek zavisi od jačine privrede jedne zemlje. SAD tako izdvajaju 3,3 odsto bruto-društvenog proizvoda za vojsku.

Bundeswehr-Soldaten bei UN Mission MINUSMA in Mali

Skupo: misije Bundesvera u inostranstvu, recimo u Maliju

Obavezujuća odluka?

Stranke u vladajućoj koaliciji: CDU/CSU i SPD nisu složne ni oko toga koliko je odluka NATO obavezujuća. SPD zadata dva procenta vidi više kao neku orijentacionu vrednost. CDU smatra da je reč o obavezi koja mora da se ispuni. To se ogleda i u izborim programima. CDU/CSU obećava biračima da će izdaci za vojsku „postupno da se povećavaju do vrednosti od dva odsto bruto društvenog proizvoda“. A SPD upozorava da ne sme biti „apodiktičnog vezivanja“ za taj cilj i odbacuje tu zamisao kao „potpuno nepotrebnu i nerealnu stopu porasta izdataka“. Ta stranka bi radije da uloži više novca u prevenciju kriza i humanitarnu pomoć.

Berlin SPD-Kanzlerkandidat Schulz präsentiert Zukunftsplan

Nosilac liste SPD Martin Šulc

Demohrišćani su usamljeni

Sa ciljem od dva odsto se ne slažu ni Zeleni ni stranka Levice. Zeleni se boje da će to dovesti do nove spirale naoružavanja, a Levica bi da se NATO raspusti: „U svetu koji izmiče kontroli potrebno nam je razoružavanje“, rekao je šef te stranke Benrd Riksinge.

Stranka slobodnih demokrata (liberali, FDP) koja nije zastupljena u Bundestagu, ali se nada da će se krajem septembra u njega vratiti, „neograničeno“ je uz NATO. Nemački Savez za odbranu bi morao da se povećava do 2024. godine, piše uopšteno u programu Liberala, u kojem se, doduše ne pominje „cilj od dva procenta“. Alternativa za Nemačku (AfD) traži da se „povrati pripravnost nemačke vojske“, da se ponovo uvede vojna obaveza te da se poveća uticaj Evrope u NATO, o čemu, doduše, ne navodi nikakve konkretne brojke.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM