Više Kine, manje Zapada | Politika | DW | 21.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Više Kine, manje Zapada

Predsednici Rusije i Kine potpisali su ugovor o kupoprodaji gasa čija ukupna vrednost, kako je saopšteno, u 30-godišnjem periodu iznosi 400 milijardi dolara. Da li su to SAD „gurnule Putina u zagrljaj Kineza“?

Da li Sjedinjene Države guraju Putina u zagrljaj Kineza? Tako deluje, posebno nakon naprasne najave ruskog predsednika da se okreće Aziji. Tamo bi trebalo da se nađu kupci za ruske energente. Jača saradnja sa Kinom je način da američke i evropske sankcije za Rusiju prođu bezbolno. Zato nije čudo što ugledni Njujork tajms Putinovu spoljnu politiku cinično naziva Pivot to Asia. Cinizam je namenjen Beloj kući – fraza sa pivotom zapravo je tamošnji izum i treba da označi Obaminu novu spoljnu politiku koja se koncentriše na pacifički prostor.

Clifford Gaddy vom Washingtoner Thinktank Brookings Institution

Gedi: Poseta Putina Kini ujedno je i signal Zapadu

Ko je sad pobedio?

Aktuelna poseta Šangaju idealna je prilika za Putina, smatra Kliford Gedi iz vašingtonskog trusta mozgova Brukings instituta. „Ruski predsednik može sa kineskim kolegom Si Đinpingom da postigne veoma konkretne sporazume koji bi ublažili rusku zavisnost od globalne privrede“, navodi Gedi za DW. Za Kliforda Gedija je kristalno jasno koji je ekonomski cilj Kremlja: više Kine, manje Zapada. „Poseta je ujedno i signal, kao i mnogi Putinovi potezi. On demonstrira: Možemo da izdržimo vaše sankcije, imamo i druge opcije na stolu.

Drugačije misle u vašingtonskom Nemačkom maršalovom fondu, trustu mozgova koji se tradicionalno zalaže za evroatlantske integracije. Njihov stručnjak Endrju Smol vidi Putina kao prognanika, nekog ko zahvaljujući Obaminim sankcijama u stvari nema izbora. „Loši odnosi Zapada i Rusije kao i pokušaj da se Moskva stavi pod ekonomski pritisak veoma su suzili manevarski prostor Kremlja“, kaže Smol za DW. „Jedino mesto kojem Putin može da se obrati – makar u ekonomskom smislu – jeste upravo Kina.“

Kliford Gedi primećuje tendenciju u američkoj štampi da se u novom gasnom aranžmanu Kina predstavi kao pobednik, a Rusija kao gubitnik koja je morala da proda gas budzašto. Upravo je to slika koju žele administracije u Vašingtonu i Evropskoj uniji. „Sve treba da izgleda kao da su sankcije moćne i delotvorne, da teško pogađaju rusku ekonomiju i imaju odlučujući uticaj na Putinove poteze“, kaže Gedi. On navodi jedno od prvih pravila propagande Bele kuće: „Kako god Putin reagovao na sankcije, to mora da se predstavi kao pobeda Zapada i poraz Rusije. Ipak, realnost je drugačija: pozicije Zapada su oslabljene“, kaže ekspert Brukingsa.

Andrew Small vom German Marshall Fund

Smol: Putin nema izbora sem da se okrene Kini

Trajna strategija?

Novosti u odnosima Pekinga i Moskve manje se tiču gasa, a više direktnih kineskih investicija, prevashodno na istoku Rusije. Endrju Smol ne veruje da će partnerstvo dve velike sile na bilo koji način ugroziti SAD. „Još postoji duboko nepoverenje između Kine i Rusije. Recimo, Rusi ne isporučuju Kini najbolju vojnu opremu koju poseduju“, tvrdi Smol. Obe zemlje se, kaže, pribojavaju da ona druga ne postane previše dominantna. Rusija ne želi da Kina previše ojača, a Kina ne želi da bude „mlađi partner ili energetski privezak“. Kliford Gedi takođe misli da se u ovom trenutku ne može zaključiti da li će Putinova partija šaha postati trajna strategija – vlada u Vašingtonu može samo da čeka.

Ali tamo ne čekaju. Još prošle nedelje je ministar finansija Džek Liv upozorio Kinu da ne potkopava sankcije protiv Rusije. A onda je ministar pravde Erik Holder direktno optužio navodne hakere kineske vojske za tešku špijunažu. Poznavaoci prilika govore o novom ledenom dobu u odnosima Vašingtona i Pekinga. Endrju Smol iz Nemačkog maršalovog fonda veruje da je u pitanju racionalna kalkulacija: „Rizik da iz rusko-kineskog približavanja nikne stabilna alijansa nije veliki, pa onda nema potrebe da se prećute problemi u odnosima sa Kinom poput komercijalne kibernetičke-špijunaže.“

Ako se ipak kalkulacija vašingtonske vlasti izjalovi, posledice po SAD biće ogromne. Naši sagovornici kažu da se Vašington najviše pribojava vojne saradnje Kine i Rusije. Onda bi Pivot to Asia možda ostao samo Obamin san.

Reklama