Više kamera – veća bezbednost? | Evropa | DW | 29.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

analiza

Više kamera – veća bezbednost?

Na mestu terorističkog napada u Berlinu nema video-nadzora pa je policija morala da moli građane da pošalju privatne snimke. Da li Nemačkoj treba više kamera na javnim mestima? Da li bi to značilo smanjenje slobode?

Grupa mladića sama se prijavila policiji nakon što je u božićnoj noći zapalila jednog beskućnika na stanici podzemne železnice u Berlinu. Čovek je spašen reakcijom prolaznika. Od sedmorice osumnjičenih šestorica dolaze iz Sirije, a jedan iz Libije. Osim što se u tom svetlu raspravlja o izbeglicama i došljacima, priča se i o video-nadzoru koji u Nemačkoj ni izbliza nije rasprostranjen kao u recimo Velikoj Britaniji. Jer počinioci iz berlinskog metroa su se policiji javili nakon što su objavljeni snimci nadzornih kamera. Govori li taj slučaj u prilog video-nadzoru?

Pitanje bezbednosti, ali i prava

U raspravi se uglavnom radi o tri aspekta: razjašnjavanju kriminalnih slučajeva, prevenciji i osećaju sigurnosti. I nakon terorističkog napada na božićnom vašaru u Berlinu sve su glasniji zahtevi za postavljanjem većeg broja kamera u gradu. Naime, na trgu pred Spomen-crkvom cara Vilhelma, gde se  dogodio napad, nema video-nadzora pa tako policija u istrazi nije ni mogla da upotrebiti kvalitetne snimke s mesta zločina.

„Pomalo je apsurdno da vlasti pozivaju građane da im pošalju svoje snimke načinjene privatnim mobilnim telefonima, a istovremeno se protive javnom video nadzoru", kaže za DW Ernst Valter, potpredsednik Saveznog sindikata policije. Priznaje da se ni video-nadzorom ne mogu sprečiti teroristički napadi poput onog u Berlinu, ali ističe da bi kamere mogle pomoći u potrazi.

Nakon teških krivičnih dela poput zlostavljanja žena u novogodišnjoj noći u Kelnu, masovnog ubistva u Minhenu ili terorističkog napada u Berlinu uvek se pokreće politička rasprava o bezbednosti i pojačanom video-nadzoru. Ali to je uvek i pitanje zaštite ličnih podataka građana. Tako je Savez sudija upozorio da nadzor može ograničiti slobodu građana i prekršiti osnovna prava.

Kritičari video-nadzora ne veruju ni u efikasnost ove metode – ni po poitanju prevencije ni po pitanju kasnije potrage. Berlinska poverenica za zaštitu podataka Maja Smolčik je za novinsku agenciju dpa izjavila da teroristi, ali i prestupnici koji iracionalno deluju pod uticajem alkohola ili narkotika, neće odustati od svojih namera samo zato što ih snima neka kamera.

Nema jamstva za bezbednost

U slučaju terorista je situacija zapravo okrenuta naglavačke – oni često ciljano traže pažnju javnosti i dobrodošle su im slike s poprišta terora. Bivši savezni poverenik za zaštitu podataka Peter Šar kao primer navodi napade u Londonu 2005. Kaže da su se teroristi namerno pokazali pred kamerama: „Jer su se, naravno, nadali da će te slike, kao što se na kraju i dogodilo, naći put do medija i pojačati učinak terorističkog napada."

Berlin Überwachungskamera U-Bahn Hermannstraße - Angriff auf Frau

Nasilnik je na stanici metroa gurnuo ženu niz stepenice. Uhvaćen na osnovu snimka.

Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja, 60 odsto građana želi proširenje video-nadzora u Nemačkoj. No pitanje je da li bi se u tom slučaju stvarno povećao i osećaj sigurnosti kod stanovništva.

Pre nekoliko sedmica pažnju je privukao još jedan slučaj iz berlinskog metroa: jedan muškarac je nogom udario ženu u leđa tako da je pala niz stepenice i imala veliku sreću što je samo slomila ruku. Policija je objavila snimak tog brutalnog čina i nakon toga je počinilac otkriven. Ali mnogi upozoravaju da ovakvi snimci mogu izazvati strah kojeg do sada nije bilo – recimo da se sada ljudi u metrou bespotrebno plaše i osvrću na svakom koraku.

Peter Šar kaže da se ljudi neposredno nakon terorističkih napada ili drugih teških krivičnih dela osećaju jako nesigurno i onda bi bili spremni i na odricanje od svoje slobode i prava – u korist bezbednosti. No Šar takvu trampu – sloboda za bezbednost – smatra opasnom jer je, kaže, nerealna. „Veći broj video-kamera ne znači automatski veću bezbednost."