Većina Nemaca za povratak obaveznog služenja vojnog roka

U anketi koju je sprovela međunarodna firma za istraživanje javnog mnjenja, tržišta i savetovanje, „Ipsos MORI grup“ sa sedištem u Parizu, 61 odsto ispitanika izjasnilo se za to da se opet uvede obavezno služenje vojnog roka, 43 procenta želi da se to odnosi na oba pola, a 18 odsto želi da se vrati zakon o služenju vojnog roka koji je ukinut. Prema tom zakonu, vojni rok obavezno su služili samo muškarci.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus inicirao je javnu debatu o tom pitanju početkom godine kada je izjavio da smatra da je „bila greška da se ukine vojna obaveza“.

-pročitajte još: Srbija: Za i protiv ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka

Starosna dob i stav prema vojnom roku

Što se tiče starosnih grupa, anketa je pokazala da stariji muškarci koji više ne bi imali obavezu služenja vojnog roka, mnogo češće zagovaraju njegovo uvođenje od mlađih ljudi koji bi bili obuhvaćeni vojnom obavezom.

Prema anketi, 65 odsto ljudi starosti između 60 i 75 godina su za to da se ponovo uvede obaveza služenja vojnog roka. Od njih je 47 odsto za to da se time obuhvate oba pola, a preostalih 18 procenata zalaže se za to da obaveza važi samo za muškarce.

U starosnoj grupi od 18 do 39 godina, 39 odsto ispitanika zagovara povratak vojne obaveze za sve, dok je 21 odsto njih za to da u vojsku idu samo muškarci. Međutim, ni u jednoj starosnoj grupi protiv te ideje nije se izjasnilo više od trećine ispitanika, što je iznenađujuće u naciji koja je, posle poraza u Drugom svetskom ratu, poznata po sklonosti pacifizmu.

Ideju o vojnoj obavezi za oba pola zastupa 49 odsto muškaraca, ali svega 36 procenata žena, pa ne postoji natpolovična većina ni kod ispitanika, ni kod ispitanica. Ako se vojna obaveza posmatra s pravne, formalne strane, Nemačka 2011. nije ukinula obavezu služenja vojnog roka, već je ona zamrznuta do eventualnog proglašavanja stanja opšte opasnosti ili napada na zemlju.

Za vreme važenja starog zakona o vojnoj obavezi postojala je alternativa služenju vojnog roka za one mlade ljude koji nisu hteli da provode vreme u kasarnama pod oružjem. Oni su mogli da izaberu civilno služenje vojnog roka, volonterski rad u školama, bolnicama i pri crkvi.

Pozivi na jačanje nemačke vojske

Zapadni lideri upad ruske vojske u Ukrajinu februara 2022. smatraju znatnom bezbednosnom pretnjom, pa se tako stalno postavlja i pitanje jačanja nemačke vojske. Odmah posle ruske invazije na Ukrajinu, nemačka vlada osnovala je jednokratni, posebni fond od 100 milijardi evra, s ciljem da se u narednih nekoliko godina Bundesver bolje opremi i naoruža.

Nemački kancelar je nekoliko puta rusku invaziju na Ukrajinu nazvao „prekretnicom“ (ili smenom epoha) u evropskoj istoriji i naglasio da je veoma važno da se nemačka vojska u novoj situaciji ojača.

rmt/msh/dd (dpa, Ipsos)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.