1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Guido Westerwelle Schwarz Weiss
Foto: picture-alliance/dpa/K. Schindler

Vestervele – između dva života

Iveta Ondruškova
18. mart 2016.

U njegovo vreme nemački liberali, Stranka slobodnih demokrata (FDP), imali su najveću podršku u svojoj istoriji. Gido Vestervele umro je u 54. godini nakon teške bolesti. Bio je 11. ministar spoljnih poslova SR Nemačke.

https://p.dw.com/p/1IFsi

„Nemačka ostaje pouzdani partner u Evropi“, rekao je Gido Vesterele na kraju svog govora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru 2013. S tom rečenicom, 11. ministar spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke kao da se oprostio od svetske političke pozornice.

Tada je imao samo 51 godinu, ali njegova karijera vrhunskog političara bila je okončana: danas šef diplomacije – sutra čak ni poslanik s obzirom na to da njegova stranka FDP u jesen 2013. po prvi put u istoriji nije uspela da pređe cenzus na parlamentarnim izborima. Vesterveleova često turbulentna karijera vrhunskog političara, bila je završena.

Džentlmen bez dlake na jeziku

Vestervele je rođen 27. decembra 1961. u Bad Honefu kod Bona. Kada je imao nepunih deset godina, njegovi roditelji, oboje advokati, razveli su se. Otada je zajedno s troje braće živeo kod oca u Bonu. Već u školskim danima bio je neko ko polarizuje: brbljav, bez dlake na jeziku, gurao se u prvi plan – ali istovremeno i pristojan, građanski vaspitan džentlmen, priseća se jedan njegov tadašnji profesor.

Guido Westerwelle, Ex-Außenminister FDP - Junge Liberale 1984
Gido Vestervele 1984. na početku karijereFoto: picture-alliance/dpa/W. Eilmes

Još u mladosti se interesovao za politiku. Član FDP-a postao je sa 19 godina i jedan je od suosnivača stranačke omladinske organizacije „Mladi liberali“. Uz sav taj angažman studira pravo, doktorira i postaje advokat. Sa 33 godine postaje generalni sekretar, a sa 39 do tada najmlađi predsednik FDP-a na saveznom nivou. Stranku je vodio deset godina, od 2001. do 2011.

Pod njegovim rukovodstvom FDP se pretvorio u stranku sa samo jednom temom: snižavanje poreza. Vesterveleova mantra glasila je: „Sniziti poreze, ulagati u obrazovanje, podsticati efikasnost.“

Predizborna kampanja kao šou

Jedan od njegovih najvećih ciljeva bio je učiniti FDP atraktivnijim za mlade. Kako bi probudio njihovu pažnju, Vestervele je isprobao nove metode. Putovao je Nemačkom u takozvanom „Gido-mobilu“ i nastupio u „Velikom bratu“. Svoj izborni cilj – 18 odsto na parlamentarnim izborima – urezao je na đonove cipela, koje je demonstrativno pokazivao pred kamerama sedeći prekrštenih nogu u jednoj televizijskoj emisiji.

Guido Westerwelle, Ex-Außenminister FDP - mit Angela Merkel
Kancelaraka i šef diplomatijeFoto: picture-alliance/dpa/M. Kappeler

Gido Vestervele bio je rođeni opozicionar: glasan, prodoran, oštrouman, jedan od najboljih govornika u parlamentu. Na saveznim parlamentarnim izborima 2009. stvarno mu je uspelo da ostvari rekordan rezultat: 14,6 odsto za FDP. Samo tom trijumfu predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel mogla je da zahvali što je, nakon četiri godine tzv „velike koalicije“ (sa socijaldemokratama, prim.ur.) ponovo mogla da formira vladu sa liberlima.

Loš početak kao šef diplomacije

Gido Vestervele bio je na cilju: sa 48 godina postaje ministar spoljnih poslova. Cilj njegovog prvog zvaničnog putovanja nije bio Pariz – kao što je do tada bilo uobičajeno kod njegovih prethodnika. On je najpre posetio istočnog komšiju Poljsku. A onda je zatražio da se 20 američkih atomskih bombi ukloni iz Nemačke i počeo dodatno da se zalaže za razoružanje. Ali za razliku od svojih prethodnika, Vestervele u početku nije bio omiljen kod nemačkih građana.

Nije stekao ni simpatije zapadnih saveznika. U martu 2011. izazvao je međunarodni incident. Kada su u Savet bezbednosti UN sve druge zapadne države glasale za vojni angažman u Libiji – Nemačka je bila uzdržana. Kritičari su prigovarali da nemačko uzdržavanje ljulja temelje nemačke spoljne politike, ljuti saveznike, uništava poverenje.

Westerwelle und Vucic in Belgrad 19.05.2013
Aleksandar Vučić i Gido Vestervele u maju 2013. u BeograduFoto: picture-alliance/dpa

Sve veći pritisak

I kod kuće su sve glasnije kritike na račun Vestervelea. Kao predsednik FDP-a je, usred finansijske krize, istrajavao na snižavanju poreza i kritikovao primaoce pomoći za nezaposlene. FDP je sve više gubio podršku birača.

Nakon svojevrsnog unutarstranačkog puča, Vestervele je u maju 2011. morao da napusti dužnost predsednika stranke i potpredsednika Vlade. Tada je najavio da se više neće mešati u unutrašnju politiku i počeo da radi ono što se od šefa diplomatije i očekuje: putovao je po svetu, sastajao se sa svojim stranim kolegama, dizao glas upozorenja kada bi negde izbio sukob i pozivao sukobljene strane na umerenost. Njegova omiljenost kod građana počela je da raste i ponovo se našao među deset najcenjenijih političara.

Četiri godine je bio ministar spoljnih poslova. Putovao je u više od sto zemalja, između ostalog u maju 2013. i u Srbiju. Njegova era ostala je obeležena tzv. „kulturom vojne uzdržanosti“. Na kraju je i kod kuće i na međunarodnom planu stekao ugled.

Ljubitelj Njujorka i umetnosti

Gido Vestervele je više od 30 godina učestvovao u političkom životu Nemačke. Bio je prvi nemački ministar spoljnih poslova koji je živeo sa muškarcem. U leto 2004. javno je priznao svoju homoseksualnost. Voleo je umetnost, godinama je skupljao slike nemačkih savremenih umetnika i smatran je vrsnim poznavaocem umetničke scene.

Guido Westerwelle, Ex-Außenminister FDP - mit Michael Mronz in Bayreuth
Vestervele i njegov životni partner Mihael MroncFoto: Reuters/M. Rehle

Gido Vesterevele preminuo je u petak 18. marta 2016. u 54. godini nakon duge borbe protiv leukemije koja je dijagnostifikovana 2014. O svojoj borbi protiv teške bolesti Gido Vestervele je napisao i knjigu „Između dva života“ (Zwischen zwei Leben), koji je predstavljena prošle jeseni. U to vreme, postojala je nada da bi on ipak mogao da se izbori sa bolešću. U decembru je, međutim, ponovo morao da ode u bolnicu i od tada je retko viđan u javnosti.

U sećanju javnosti ostaće pre svega kao izvrstan govornik, koji je uvek nalazio precizne formulacije i pogađao suštinu stvari. Legendarna je i njegova rečenica: „U životu ne škodi ako se završi više od autoškole“.

On sam, bio je najbolji primer za to: sa puno marljivosti, izdržljivosti i odgovornosti uspeo je da se u politici uspne na sam vrh.