Verski fanatizam i zapadna propaganda | Izbor iz štampe | DW | 15.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Verski fanatizam i zapadna propaganda

Glavna tema nemačkih listova su napadi na ambasade u arapskom svetu. U petak (14.9) demonstranti su zapalili nemačku ambasadu u Sudanu. Koreni nasilja su u provokaciji, ali i verskom fanatizmu u arapskim zemljama.

Nirnberger nahrihten: „Sudan je samo jedna od mnogo država Afrike koja se sve više oslobađa međunarodnog uticaja – između ostalog i zato jer za njih decenijama nije pokazan nijedan drugi interes do iskorišćavanja sirovina. Ipak postoji jedno ograničenje: ratnu opremu i municiju prodaju svi, Amerikanci, ali i Rusi, Kinezi i Evropljani. Koga briga šta se s tim radi? Pa to je samo Afrika…“

Noje vestfeliše: „Iako raste ljutnja s obzirom na eskalaciju nasilja, ona nije dobar savetnik. Predsednik SAD Barak Obama mora da ostane trezven, i da se odupre sklonosti pokazivanja vojne moći u izbornoj borbi. Angela Merkel, nemačka kancelarka koja je sada pogođena dešavanjima u arapskom svetu, ima prava da utiče na Obamu.“

Lajpciger cajtung: „U Libiji, Sudanu i Tunisu mogu se posmatrati ubijanja i paljenja, spektakularno i širom sveta. Elektronski most to svuda olakšava. Često se stiče utisak da su te slike jedini smisao protesta. To je besramna borba za najgrozniju sliku. Kriminalni avanturisti iz udobnih nemačkih domova, koji kao radikalni desničarski protestni pokreti prave sopstvenu propagandu sa filmom koji kritikuje islam, zapravo su najveći zločinci – ovde u zemlji. Neshvatljivo je da takvi provokatori pod zaštitom slobode mišljenja mogu da potpiruju nasilje.“

Protest Kairo Ägypten US-Botschaft Fahne

Protesti u Kairu


Frankfurter algemajne cajtung: „Još je nerazjašnjeno da li su antiamerički i antizapadni napadi planirani duže vreme? Barem kada je reč o napadu u Bengaziju, u kojem je ubijen američki ambasador u Libiji, čini se da se radi o jednom terorističkom napadu. Pri tom nema sumnje da su napadači podstaknuti verskim fanatizmom. Posebno Evropljanima, koji su u nastajanju države modernog doba osetili ‘proces sekularizacje’, to se čini kao podsećanje na odavno prošla vremena. Jer tačno je da prava na slobodu, neodvojivo povezana sa ustavnom državom, svoje korene imaju u verskoj slobodi, krvavo izborenoj u 17. veku. Ali nije prošlo nekoliko vekova, već tek dve decenije od kada je u Evropi, na Balkanu, desetine hiljada ljudi umrlo u ratu između religijskih zajednica – pa čak iako su njegovi pravi uzroci bili političke ili ekonomske prirode. Još uvek postoji na linijama razgraničenja na religijskoj osnovi, na primer u Severnoj Irskoj, potencijal za sukob koji ostaje lako zapaljiv.“

Der noje tag: „Potiv fundamentalizma i fanatizma nema drugog leka do prosvećivanja. Jedno obeležje prosvećivanja jeste razdvajanje države i crkve. Na tome moraju još da porade države u arapskom svetu. Takođe nema garancija za uspeh. Mlade demokratije su podložne za religiozne fanatike. Njihova osnova je krhka, a iskušenje veliko – da od države načine plen fanatika. Ali revolucionari nisu to hteli, niti zaslužili.“

Priredila: Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Reklama