Velikoalbanski bauk | Politika | DW | 27.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

Velikoalbanski bauk

Kolebanje predsednika Albanije Edija Rame između nacionalističke retorike i vizije evropskog Balkana neupućenima su čudne. Ipak, njemu se može više verovati nego drugima, smatra Beće Cufaj.

Setite se godina nakon Drugog svetskog rata: Konrad Adenauer, Vinston Čerčil, Žan Mone, Robert Šuman… Svi ti državnici koji su poznati kao utemeljitelji Evropske unije mogli su svoje narode u Evropi koju su razorili nacisti zadojiti starom huškačkom netrpeljivošću.

Šta bi se desilo da je Konrad Adenauer prebacio Robertu Šumanu da sanja Veliku francusku? Ili da je Šuman optužio Adenauera da u fijoci čuva stare nacističke planove? Da li bi postojala Evropska unija? Odgovor na to pitanje bio bi najbolja pouka za balkanske političare.

Edi Rama, Hašim Tači, Ali Ahmeti, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Milorad Dodik, Bakir Izetbegović, Nikola Gruevski, Zoran Zaev, Đorđe Ivanov… jesu li to rodonačelnici Balkana o kojima će njihovi unuci jednom reći da su to bili veliki državnici koji su celi Balkan pretvorili u južnu Skandinaviju ili Baltik?

Ne! Ako uporedim biografije evropskih utemeljitelja i balkanskih političara, onda je sasvim jasno da su u prvu grupu rat i patnja, a time i mudrost o besmislenosti mržnje utisnuli svoj pečat. Balkanski političari su još vrlo mladi, ali i njih je formiralo iskustvo rata. Dakle, morali bi zaista znati!

Deutschland Kosovo Beqë Cufaj DW Gastkolumnist

Beće Cufaj: Još uvek imam više poverenja u izjave Rame, nego što ću poverovati u vizije, obećanja i planove Vučića, Tačija, Ivanova, Dodika…

Samo jedan od njih nije imao nikakvog dodira sa ratom. Albanac Edi Rama.

Rama je jedini među njima koji ni u svojoj umetničkoj, publicističkoj ili političkoj biografiji nije koristio nacionalističke instrumente da bi došao na vlast. Rama nije bez razloga tako omiljen gost u Berlinu i Briselu. Rama umetnik, Rama košarkaš, Rama političar. Bez svih tih mrlja, nepoznanica, zagonetnih i skrivenih biografskih mesta koje njegove kolege iz regiona moraju sa sobom nositi do kraja života.

Međutim, otkako je postao premijer uskočio je u krilo nacionalnim i nacionalističkim temama, kako bi izbegao debatu u zemlji i svakodnevnu politiku.

Zašto to Rama radi? Zato što je suočen sa svojim političkim suparnicima, kao što je koalicioni partner Ilir Meta, sa opozicijom koju predvodi Sali Beriša, ali i sa sopstvenim neuspesima u suzbijanju kriminala,korupcije i nepotizma, trgovine kanabisom, nezaposlenosti… Sve to iščezne kao dotaknuto čarobnim štapićem zahvaljujući nacionalističkoj retorici.

To je Rama naučio od svojih kolega i komšija. Danas se potuku Vučić i Tači. Sutra se prozivaju Ahmeti i Gruevski. Prekosutra će Izetbegovića uvrediti Dačić. I tako svi odjednom i bez prestanka.

Navešću primer za to da Edi Rama obelodanjuje slična razmišljanja po principu „napad je najbolja odbrana“. Njegove poslednje izjave o Velikoj Albaniji odmah nakon toga što je u Prištini, glavnom gradu Kosova, odbijen njegov predlog o svebalkanskoj trgovinskoj uniji. Tamo su ga u nekim publikacijama optužili da je izdao. Vlada se zvanično oglasila saopštenjem da taj predlog nije u nacionalnom interesu Albanaca – usred straha od srpske trgovinske moći.

Čak i beznačajni eksperti u Evropskoj uniji kritikuju zvanično i nezvanično Ramu zbog njegovih izjava o „Velikoj Albaniji“.

Ono što želim da kažem jeste sledeće: Još uvek imam više poverenja u izjave isfrustriranog Rame (Velika Albanija), pragmatičnog Rame (Balkanska trgovinska unija) i razočaranog Rame (politička kriza i krize u Tirani), nego što ću poverovati u vizije, obećanja i planove Vučića, Tačija, Ivanova, Dodika… Njihova prošlost puna je mrlja koje nas ispunjavaju nepoverenjem pri svemu što govore i rade ti političari.

Kolebanje Rame između nacionalističke retorike i vizije evropskog Balkana neupućenima su čudne. Činjenica da je neko umetnik, a potom političar, uz to još i albanski, može podstaći maštu, ali i zavist. Rami su potrebni saveznici jer mu nije lako. Ponekad on mora da se lepo složi sa Srbima. Ali Albanci su mu potrebniji. Sve to se mora odvijati pod nadzorom Brisela. Evropa je ionako još uvek predaleko od Balkana!

Politički naslednici Adenaura i Šumana naprosto ne žele da uvide da političke pojave poput rame danas ili Zorana Đinđića ranije, predstavljaju direktan izazov za politiku Vučića i Tačija, koji su se lepo snašli u igri naizmeničnih pretnji i dijaloga.

Ako žele da Balkansko poluostrvo postane normalan deo Evrope, oni bi morali da se mnogo umešnije ophode sa tom igrom.

*Pisac i novinar Beće Cufaj rođen je 1970. u Dečanima na jugozapadu Kosova i studirao je književnost u Prištini. Živi sa suprugom i dve kćerke u Degerlohu kod Štutgarta. Između ostalog, objavljivao je tekstove u uglednim listovima Frankfurter algemajne cajtung i Noje cirher cajtung. Njegov roman „projekt@party“ objavljen je 2012.

Reklama