„Veliko pitanje“ evrointegracija Srbije

Danska preuzima predsedavanje Savetu Evropske unije u vreme kada se Unija nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi, ali i krizi poverenja u same temelje i vrednosti ujedinjenje Evrope. Samim tim, već unapred su određeni i prioriteti evropske politike u narednom periodu: suprotstavaljnje ekonomskim izazovima, obnavljanje privrednog rasta i očuvanje evropskog modela.

Premijerka Danske, HeleTorning Šmit, založila se za Evropu koju ne vode najjači već demokratija i zakon. I dok je među prioritete šestomesečnog danskog predsedavanja Savetu EU uvrstila budžetsku disciplinu, privredni rast, nova radna mesta, sigurnost građana Evrope i jačanje evropskog glasa u svetu, Torning Šmit se samo na trenutak osvrnula i na pitanje proširenja:

„Pokušaćemo da nastavimo taj posao. Danska je poznata kao zemlja koja je oduvek podržavala proširenje i jedno od velikih pitanja proširenja kojim ćemo da se bavimo jeste pitanje Srbije. Obratićemo pažnju i na druge oblasti.“

Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, istovremeno dodaje se među zemljama članicama, prema njegovom mišljenju, oseća otvorenost prema pitanju proširenja: „Završetak pristupnih pregovora i potpisivanje Pristupnog ugovora sa Hrvatskom daje mi za pravo da verujem da su zemlje članice Evropske unije spremne da nastave sa proširenjem na Balkan.“ Barozo je i ponovio da je za napredak zemalja na putu evrointegracija neophodno ispunjavanje kriterijuma iz Kopehnagena kao i političkih i ekonomskih kriterijuma.

Dansko interesovanje za Srbiju

Poslednjih godina, počev od Švedske, preko Španije, ali i Belgije, Mađarske i Poljske, zemlje koje su preuzimale rotirajuće predsedavanje Evropskoj uniji, među svoje prioritete ubrajale i nastavak proširenja Unije.

„U narednih šest meseci, od Danske očekujem veoma operativno predsedavanje“, kaže za Dojče vele izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. On ocenjuje da je Danska veoma zainteresovana za Zapadni Balkan, pogotovo za Srbiju i da pažljivo prati događaje kako bi, kao predsedavajuća Savetom, odradila svoj posao:

„Međutim, kada je u pitanju eventualna odluka Saveta EU, koja bi trebalo da bude doneta 1. marta, Srbija mora u individualnom dijalogu, ne samo sa Prištinom i implementacijom dogovorenog u dijalogu, već, pre svega, investiranjem u ponovno dobijanje kredibiliteta u očima nekih država, da popravi svoj imidž i dobije potvrdu statusa zemlje kandidata“, rekao je Kacin.

Na BiH se i dalje čeka

Kada je pak reč o Bosni i Hercegovini u Briselu se i dalje čeka na finalizaciju formiranja vlasti na državnom nivou, odnosno Veća ministara: „Tek po dobijanju konačne liste svih ministara može se krenuti u dalje operativne korake na putu približavanja BiH Evropskoj uniji“, kaže Jelko Kacin za Dojče vele.

Istovremeno u narednih šest meseci, konkretno u martu mesecu, u Briselu se očekuje i dolazak novog šefa Misije Bosne i Hercegovine pri Evropskoj uniji, koji će zameniti dosadašnjeg ambasadora Osmana Topčagića.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković