Veliki rat privlači pažnju mladih | Mozaik | DW | 22.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Veliki rat privlači pažnju mladih

Prvi svetski rat fascinira mlade u Nemačkoj: po jednom istraživanju, oko 77 odsto ljudi ispod 30 godina interesuje se za ovu temu. Uprkos tome, ovom ratu se u školama poklanja relativno malo pažnje.

Godina 1914. se već nedeljama pominje u bezbrojnim novinskim naslovima, člancima na internetu i u reklamama za filmove i izložbe. Po anketi instituta „Forsa“, sprovedenoj povodom stogodišnjice početka do tada najvećeg rata u istoriji, velika većina Nemaca interesuje se za tadašnja zbivanja. To posebno važi za mladu generaciju, odnosno za učesnike u istraživanju stare od 14 do 29 godina. Isti fenomen može se primetiti u reakcijama na sadržaje koje Dojče vele objavljuje na društvenim mrežama kao što je Fejsbuk, Tviter i Gugl plus – Prvi svetski rat pokreće velike diskusije.

Zanemareni rat?

Ali zbog čega ta tragedija, koja je tako daleko od sveta mladih, privlači toliko pažnje? Psiholog Karlos Kelbl sa Univerziteta u Bajrotu nudi jedno tumačenje: „Možda je razlog to što učenici obrađuju relativno malo gradiva o Prvom svetskom ratu i zbog toga kažu: želimo da više saznamo o tome!“ U diskusijama o nemačkoj istoriji i kulturi dominira senka Drugog svetskog rata, i pre svega perioda nacionalsocijalizma. Doba između 1914. i 1918. je relativno zanemareno.

Godišnjica Prvog svetskog rata je velika tema za medije u Nemačkoj

Godišnjica Prvog svetskog rata je velika tema za medije u Nemačkoj

Kelbl istražuje to koliko mladi poznaju istoriju i veruje da diskusija o Prvom svetskom ratu za pojedine Nemce predstavlja olakšanje. Naime, kod Drugog svetskog rata jasno je da je Nemačka napadom na Poljsku 1939. otpočela krvoproliće i da je za njega odgovorna. Međutim, kod Prvog svetskog rata, ta krivica nije tako jednoznačna: „Baš u ovom trenutku vodi se nova diskusija. Obrađuje se stav da Nemačka nije jedina koja snosi odgovornost za izbijanje Prvog svetskog rata“, objašnjava Kelbl – a jedan od razloga za to je i knjiga „Mesečari“ australijskog istoričara Kristofera Klarka.

Istorija tumači sadašnjost

Ulrih Bongertman, autor udžbenika i presedavajući nemačkim Udruženjem nastavnika istorije smatra da ta tema zaslužuje da se o njoj raspravlja: „Trudimo se da u gradivu povežemo protivrečna naučna stanovišta i različita mišljenja“, kaže on. To može biti veoma teško, čak i kada su đaci veoma zainteresovani za temu. Naime, učenici često nemaju dovoljno predznanja. „Kompleksno pitanje krivice ne može da se objasni na jednoj strani udžbenika ni na jednom času od 45 minuta.“

Razmirice oko takvih pitanja veoma su važne za društvo, tvrdi i naučnik Karlos Kelbl – radi se o kolektivnom odnosu prema istoriji. „Drugim rečima, pogled u prošlost služi tome da se orijentišemo u sadašnjosti – politički, ali i moralno“, kaže Kelbl za Dojče vele.

Nastava istorije u doba globalizacije

Iz iskustva tog stručnjaka, mladi su veoma otvoreni za rasprave te vrste. Ipak, nastava u školama često ne uzima u obzir okolnosti i kulture iz kojih dolaze učenici. Na primer, devojčice često drugačije gledaju na istoriju od dečaka, a razlike postoje i između đaka nemačke nacionalnosti u odnosi na školske drugove sa turskim, ruskim ili srpskim poreklom. „Svi ti aspekti koji su povezani sa globalizacijom, i dalje igraju isuviše malu ulogu u poznavanju istorije“, ukazuje psiholog Kelbl. „Na primer, treba odgovoriti na pitanje: kako se interesovanje za istoriju menja kod ljudi koji su proživeli emigraciju?“ Nastava u školama daje mogućnost da se istorijski događaji osvetle iz različitih perspektiva.

Mnogi predavači trude se da u diskusije uključe osobe stranog porekla, naglašava nastavnik istorije Ulrih Bongerman. Upravo kod teme Prvog svetskog rata za to ima dovoljno prilike. Istovremeno, potrebno je biti jako osetljiv: „Situacija može da se usija veoma brzo, ako se na primer obrađuju ratni zločini u Osmanlijskom carstvu protiv Jermena – to je za mnoge turske učenike tabu.“ Ipak, Bongerman se nada da je moguće poboljšati situaciju tokom 2014. godine, kada se navršava jedan vek od početka rata: „Bilo kako bilo, ova godina nudi šansu da se studenti motivišu za malo dalju prošlost.“ Za to ima dovoljno povoda: u proleće će biti obeležena 75 godišnjica početka Drugog svetskog rata, i a u 2013 se navršava i 25 godina od pada Berlinskog zida.

Autori: Žanet Zajfert / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković