Veliki protesti dijaspore u Bukureštu | Evropa | DW | 10.08.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Rumunija

Veliki protesti dijaspore u Bukureštu

Pod motom #rezist (otpor) od januara 2017. ljudi protestuju na ulicama Bukurešta protiv korumpiranih političara i za nezavisno pravosuđe. Danas se očekuju desetine hiljada rumunskih demonstranata iz dijaspore.

Kolona automobila sa britanskim, španskim italijanskim i nemačkim tablicama prelazi rumunsku granicu na zapadu te zemlje. Rumuni koji žive u inostrantsvu, od Skandinavije do Portugala, organizovali su se preko društvenih mreža i pre nekoliko nedelja najavili da će svoj odmor provesti u Bukureštu kako bi pred zgradom vlade demonstrirali za jaču pravnu državu - ovo je premijera u EU.

Oko četiri miliona Rumuna živi, radi ili studira u Evropi, a to je oko 20 odsto ukupnog stanovništva. Mnogi su veoma dobro integrisani u svoje nove sredine. Događaje u svojoj rodnoj zemlji prate preko rumunske televizije, a pre svega preko društvenih mreža. Kritičkih komentara protiv višestrukih pokušaja takozvane socijalno-liberlane vlade i moćnog šefa socijaldemokrata Livija Dragnea, da pravosuđe dovede pod kontrolu politike i podrije pravnu državusu - bilo je i na DW Fejsbusk stranici Rumunskog programa. Svako malo se u velikim evropskim gradovima organizuju demonstracije rumunskih građana, koji svojim zemljacima u matici na taj način hoće da pokažu da su sa njima.

"Prosjaci, lopovi i kurve"

No, mnogi od njih ne žele više da stoje "po strani", već žele da budu partner u društvu koje, prema podacima Nacionalne službe za staitisiku, finansiraju sa preko tri miljarde evra godišnje. Rumuni koji rade u insotranstvu, najviše u EU, samo poslednjih deset godina su poslali kući oko 40 milijardi evra. Bilo da se radi o negovateljima ili lekarima, IT stručnjacima ili građevinskim radnicima, nadničarima na poljima ili vozačima kamiona, svi oni pomažu svoje porodice u domovini, a samim tim i privredu zemlje. Bez ovog teško zarađenog novca mnoge porodice u Rumuniji bi živele u siromaštvu, a potrošnja, koja je pogonska snaga rumunske privrede, bi kolabirala. Već samo zbog toga mnogi Rumuni koji rade u inostranastvu smatraju da imaju pravo da se aktivno umešaju u politička događanja kod kuće.

Njihovo nezadovoljstvo je poslednjih nedelja poraslo, nakon što su se političari vladajuće PSD i njene pristalice sve nepristojnije izražavali protiv Rumuna koji žive u inostranstvu, nazivajući ih "Prosjacima, lopovima i kurvama" ili „lumpendijasporom" koju Soroš plaća da destablizuju Rumuniju i kojom manipuliše Brisel. Takve i slične "informacije" se svakodnevno emituju na televiziji pod kontrolom vlade. I zbog toga hoće da se ovog petka okupe kod "žirafe" - čija se figura nalazi ispred Prirodnjačkog muzeja preko puta zgrade vlade.

"Ne samo da nas ignorišu, već su sada počeli i da nas vređaju", ljutita je Dana Hering, medicinska sestra koja živi i radi u Švedskoj. Razvan Stefanesku, njen zemljak koji takođe u Švedskoj radi kao vozač kamiona, na originalan način je izrazio svoje nezadovoljstvo.

Sa legalnim švedskim tablicama, na kojima je zapravo bio borbeni slogan fudbalskih huligana protiv PSD, raljutio je vladajuću partiju. Rumunska policija ga je uhapsila nakon što je ušao u zemlju, i morala bryo da pusti - nakon oštrih kritika kako u samoj zemji tako i u inostranstvu. Međutim, upravo zbog preterane reakcije policije, slogan se postao borbeni poklič protestnog pokreta, a policija je morala da istrpi optužbe da je postupala po političkom nalogu.

"Da se u miru uznemiravamo!"

Centralna poruka demonstranata je da se ne sme praviti razlika između Rumuna koji žive u Rumuniji i onih u inostranstvu. To je takođe podvukao i Kristijan Presura u razgovoru za DW. On radi kao naučni saradnik u Holandiji i brani se od optužbi da je 'dijaspora plaćena' da ide na proteste u Bukurešt. "Niko nam nikakvo prevozno sredstvo nije stavio na raspolaganje", što je zapravo aluzija na to kako vladajuća partija dovodi svoje pristalice na skupove u glavni grad. "Mi smo sami platili svoje avionske karte, a svoje odmore smo organizovali tako da budemo pravovremeno ovde", dodaje uz smešak.

Gabrijela Miresku iz Ciriha je uverena da je klevetanje Rumuna koji žive u inostranstvu jasan znak straha od moći dijaspore. "Rumuni su videli u inostranstvu kako funkcioniše demokratsko društvo. Sada žele da se to omogući i u njihovoj zemlji."

Rumänischer Philosoph Mihai Sora bei Protesten in Bukarest (Getty Images/AFP/A. Catu)

Mihaj Sora

Mnogi građani koji žive u Rumuniji žele da učestvuju u demonstracijama dijaspore. Meeđu njiam je i 102-godišnji filozof kulture Mihaj Sora, redovni učesnik protesta, koji već 550 dana traju ispred Palate Viktorija, sedišta rumunske vlade. Protesti bi trebalo da traju dok vlada ne podnese ostavku i predsednik Klaus Johanis, zagovornik pravne države, raspiše nove izbore. Na svojoj Fejsbuk stranici je Sora napisao, a sve propratio smajlijem koji namiguje, kako mu je lekar savetovao da posle operacije prestane sa treningom boksa i karatea, da se ne bi uzrujavao. "Ali, to me neće sprečiti da se vidim sa svima vama 10. avgusta kod 'žirafe'. A tamo se onda možemo na miru uznemiravati!"

No, veliko je pitanje da li će protest zaista proći mirno. Na društvenim mrežama kruže pozivi na građansku neposlušnost. Policija i žandarmerija su najavile da će se snažno suprotstaviti svakom vidu provokacije. Avgust dakle ostaje politički vreo u Bukureštu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM