Veliki školski čas | Politika | DW | 21.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Kultura sećanja

Veliki školski čas

I ovog 21. oktobra, uprkos pandemiji korone, u Kragujevcu se održava Veliki školski čas – sećanje na masovna streljanja u Srbiji u jesen 1941. za koja je odgovoran i koja je počinio nemački Vermaht.

Slomljeno krilo, spomenik streljanim đacima i profesorima u Kragujevcu, podignut 1963, vajar Miodrag Živković

Slomljeno krilo, spomenik streljanim đacima i profesorima u Kragujevcu, podignut 1963, vajar Miodrag Živković

U jednom od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, u strašnoj odmazdi Vermahta u Srbiji, samo od oktobra do decembra 1941. ubijeno je do 30 000 nedužnih civila: muškaraca, žena i dece.

Streljanje 2264 ljudi u Kragujevcu 21. oktobra postalo je simbol stradanja svih njih. Tog dana je streljano 300 đaka gimnazije i na desetine dece. Najmlađi među njima je bio 11-godišnji Rom, čistač cipela.

Tragove neopisivog zločina ostavile su i žrtve i njihovi hladnokrvni dželati.

Svedočanstva i knjige streljanih đaka, Stalna postavka muzeja „21. oktobar“ u Šumaricama

Svedočanstva i knjige streljanih đaka, Stalna postavka muzeja „21. oktobar“ u Šumaricama

„Najduže traje iskopavanje jama, dok samo streljanje ide vrlo brzo (100 ljudi, 40 minuta). Moj lični utisak je da tokom streljanja nema emocionalnih problema. Oni se javljaju danima kasnije, kada se o tome razmišlja, uveče, na miru, izvestio je poručnik Valter“, piše nemačka istoričarka Mari-Žanin Čalić, u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Tito,večiti partizan“.

Okupacija, neočekivani ustanak i dolazak Bemea

Bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. nacistička Nemačka je napala Jugoslaviju i osvojila je sa svojim saveznicima u roku od nekoliko nedelja. Međutim, u zemlji se ubrzo formirao otpor protiv okupatora.

Berlin je bio naročito iznenađen i iritiran snažnim otporom u Srbiji - koja je u raskomadanoj zemlji jedina bila pod direktnom upravom Nemačke. Osim toga, oko 180 000 Srba, ratnih zarobljenika poražene vojske, već su bili odvedeni na prinudni rad, u Nemačku.

Zbog toga Adolf Hitler lično postavlja svog zemljaka, austrijskog generala Franca Fridriha Bemea za opunomoćenog Glavnog komandanta u Srbiji i nalaže mu da „najoštrijim sredstvima uspostavi red u čitavoj oblasti“.

Mirno na streljanje, 21. oktobar 1941

Mirno na streljanje, 21. oktobar 1941

Do dolaska Bemea u septembru 1941. u Srbiji su kao okupatori operisale četiri specijalno formirane, ali nepotpune i loše naoružane pešadijske divizije Verhmahta, od kojih su dve činili Nemci (704 i 714), jednu Austrijanci (717), a jedna je bila mešovita, (718) činili su je uglavnom Austrijanci, ali i istočni Nemci. Beme zato dobija i dve divizije kao pojačanje.

Već 10. oktobra on izdaje komandu da „svi komunisti, svi muški stanovnici za koje su sumnja da su komunisti, svi Jevreji, određeni broj nacionalističkih i demokratski nastrojenih stanovnika, budu uhapšeni kao taoci“. U slučaju gubitaka Vermahta, streljački odredi Vermahta moraju da streljaju taoce - 100 za svakog ubijenog i 50 za svakog ranjenog.

„Sredinom oktobra 1941. šef civilne uprave u Srbiji, SS-ovac Harald Turner svom prijatelju piše o streljanjima u Srbiji: Dragi Riharde! Nije to lep posao! Ali to se mora, da bi ljudima jednom za svagda bilo jasno šta znači i samo napasti nemačkog vojnika. A s druge strane, ovo je najbrži način za rešavanje jevrejskog pitanja“, navodi Mari Žanin Čalić.

Šta je bilo sa odgovornima za streljanja?

Streljanjem u Kragujevcu rukovodio je više nego revnosno major Paul Kenig, iz 717. divizije. On je preživeo rat, a šezdesetih godina je istraga protiv njega obustavljena. I onda mu se gubi trag.

717 divizija strelja u Smedervskoj Palanci

717 divizija Vermahta strelja u Smedervskoj Palanci

Paul Hofman koji je komandovao tom zloglasnom 717. divizijom, bio je tri godine u zarobljeništvu i umro je 1979. u dubokoj starosti. Valter Hingofer, koji je takođe te jeseni komandovao dvema divizijama u Srbiji, umro je 1951. u Beču.

Johan Fortner, komandant 718 divizije je uhapšen i isporučen Jugoslaviji. U Beogradu je osuđen na smrt i obešen 26. februara 1947. Harald Turner je takođe isporučen Jugoslaviji i iste godine obešen.

Beme je uhapšen i prebačen u Nirnberg. Kada je postalo izvesno da će biti isporučen Jugoslaviji, maja 1947 izvršava samoubistvo, bacajući se sa četvrtog sprata u istražnom zatvoru.

Posle rata - Šumarice

Prostor na kome je izvršeno streljanje u Kragujevcu, pretvoren je 1953. u memorijalni park Šumarice, gde se održava niz manifestacija kojima se odaje pošta žrtvama streljanja u Srbiji i svake godine Veliki školski čas.

Ove godine, zbog pandemije korone, centralnoj manifestaciji će prisustvovati samo učesnici programa i zvanice. Među njima je i Dorotea Gizelman, zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji.

Predstavnicima Nemačke je neposredno posle rata dolazak u Šumarice bio zabranjen, rekao je za DW Nenad Karamijalković, iz Muzeja „21. oktobar“. Posete su počele krajem pedesetih, prvo iz DDR-a, a dve decenije kasnije i iz Zapadne Nemačke.

Parlamentarna delegacija Nemačke bila je u poseti 2002, a od 2003. Ingolštat i Kragujevac su gradovi partneri. Mladi iz Hanovera i Hamburga uspostavili su razmenu đaka. Nemačko društvo za međunarodnu saradnju, donacijom od 15 miliona evra pomaže renoviranje monumentalnog muzeja.

Muzej 21. oktobar, otvoren 1976. godine

Muzej "21. oktobar", otvoren 1976. godine

Mnogo toga govori u prilog pomirenja i želje da se odaje pošta desetinama hiljada nedužno stradalih u Srbiji.

Istorija se piše dalje

Poslednji preživeli streljanja u Kragujevcu preminuo je pre samo dve godine. Istorija strahota 1941. u Srbiji nije do kraja napisana, i piše se dalje - u zemlji žrtava i u zemljama počinilaca.

Mnogo toga još može da se uradi na zatvaranju otvorenih rana. Velika prilika za to pruža se ponovo 2021. kada se obeležava 80 godina od početka invazije Hitlerove Nemačke na Jugoslaviju i masovnih streljanja nedužnih civila u Srbiji.

Rasprava se otvara već početkom naredne godine, prikazivanjem dokumentarnog filma „Dva lica rata“, koji se dobrim delom bavi streljanjima civila u Srbiji. Autor te produkcije austrijskog javnog servisa ORF je Zoran Dobrić, višestruko nagrađivani istraživački novinar iz Beča.

Na brzinu napuštena školska klupa, muzej „21. oktobar“

Na brzinu napuštena školska klupa, muzej „21. oktobar“

Postoji inicijativa da se naredne godine u Kragujevcu nađe i neko od visokih zvaničnika iz Nemačke, potvrđeno je za DW. Da li će do toga doći, umnogome zavisi razvoja pandemija korone.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama