Velike tehnološke kompanije menjaju novinarstvo

Već dve decenije, velike tehnološke kompanije igraju značajnu ulogu u oblikovanju načina na koji se vesti kreiraju, distribuiraju i percipiraju. One obuhvataju sve – od pretraživača i društvenih mreža, do veštačke inteligencije. Njihov uticaj se, pritom, odavno proširio i van medijskog sektora – na političku arenu. Korporativni lideri intervenišu u izbornim kampanjama, a vlade se nalaze pod pritiskom.

Kako mediji i javnost mogu da sačuvaju svoju nezavisnost? I kakve odnose novinari održavaju s „velikim tehnološkim kompanijama“ – pet najvećih američkih tehnoloških giganata: Alphabet (Google), Apple, Meta, Amazon i Microsoft? Ta debata je ključna tema na Globalnom medijskom forumu (GMF) Dojče velea koji se od 23. do 24 juna održava u Bonu.

„Radimo to iz straha“

Od samog početka, Kortni C. Radž, direktorka Centra za medije i digitalno upravljanje (CMDG) sa sedištem u SAD, objašnjava da termin „velike tehnološke kompanije“ odražava osećaj zabrinutosti.

„Društvo ne stavlja reč ’velike’ ispred iz poštovanja ili divljenja. Radimo to iz straha, u očekivanju sukoba“, rekla je ona tokom diskusije na GMF-u koju je moderirao voditelj DW-a Džafar Abdul Karim. Bila je to diskusija pod nazivom „Između inovacije i zavisnosti: odnos ljubavi i mržnje novinarstva prema velikim tehnološkim kompanijama“.

Platforme su, dodala je, naveliko proširile svoju moć – od distribucije i monetizacije, do vidljivosti sadržaja. Temelji te saradnje sve se više potkopavaju, kaže Radž i postavlja pitanje: „Da li smo zaista partneri, jer mi čistimo smeće i dezinformacije?“

„Više smo mi potrebni veštačkoj inteligenciji nego ona nama“

Novinarski sadržaj koristi se u ogromnim razmerama za obuku sistema veštačke inteligencije – često bez nadoknade, ukazuje Radž. Ti sadržaji igraju ključnu ulogu u tom procesu, jer je to ono što veštačku inteligenciju povezuje sa stvarnošću.

„Kako znamo ono što znamo“, postavlja pitanja ona i zatim upozorava na mogući gubitak stvarnosti ako se veštačka inteligencija obučava isključivo na sadržaju koji generiše sama veštačka inteligencija. Baš kao i neka fotokopija slike – svaka sledeća kopija udaljava se od originalne stvarnosti.

„Više smo mi potrebni veštačkoj inteligenciji nego što je ona potrebna nama – to bih barem ja volela da verujem“, kaže Radž. Njeno završno upozorenje bilo je oštro: „Kada se ekonomska i politička moć nalaze u okviru istih kompanija, onda posmatramo arhitekturu tehnofašizma.“

Razvoj novih poslovnih modela

Nasuprot tome, Sajrijak Roding, preduzetnik i investitor iz Silicijumske doline, zalaže se za promenu perspektive i veću ličnu odgovornost: „Moramo da prevaziđemo standardnu debatu o ’velikim tehnološkim kompanijama koje stoje nasuprot siromašnih novinara’.“

Umesto toga, kaže, medijske kuće trebalo bi da razviju nove poslovne modele, da se više oslanjaju na plaćene modele i da tehnologiju aktivno koriste. „Ako ne plaćate novcem, plaćate ’brejnrotom’.“ Žargonski Izraz „brejnrot“ (brainrot, engl. – „truljenje mozga“) opis je za sadržaj na internetu koji je niskog kvaliteta.

Marsela Duarte, iz brazilske organizacije za proveru činjenica Aos Fatos, pozicionira se u diskusiji kao glas tzv. Globalnog juga. Prema njenom mišljenju, plaćeni modeli su u zemljama poput Brazila nerealni, jer mnogi ljudi jednostavno ne mogu da ih priušte. „Ponekad ljudi nemaju novca ni za hranu. Da li je fer očekivati da ljudi plaćaju za sadržaj? Mislim da nije.“

Novinarstvo treba da se odvija tamo gde je publika – a to znači na platformama kao što su one koje drže Meta ili Gugl, kaže Duarte. Uspešni pristupi, poput modela pretplate američkog lista Njujork tajms, ne mogu se jednostavno preslikati u svakoj zemlji, naglašava ona.

Smrtonosne dezinformacije

Ekart fon Hiršhauzen – lekar, novinar koji se bavi medicinom i voditelj – ukazuje na hitnost situacije. „Ljudi trenutno umiru od malih boginja zbog dezinformacija“, kaže Za njega, diskusija je više od samog odnosa između velikih tehnoloških kompanija i medijskih stručnjaka. „Za mene je to zaista pitanje života i smrti.“

Fon Hiršhauzen poziva na jasnu odgovornost platformi – i na stvaranje evropske mreže koja bise rukovodila „univerzalnim vrednostima, a ne profitom i lažima“.

GMF: 1.400 medijskih profesionalaca iz više od 110 zemalja

Ove godine, Globalni medijski forum Dojče velea u Bonu održava se pod sloganom „Novinarstvo naglas. Govorite. Slušajte. Delujte“. Od 22. do 24. juna, više od 1.400 medijskih profesionalaca iz preko 110 zemalja razgovara o tome kako medijske kuće širom sveta reaguju na dezinformacije, polarizaciju i tehnološke promene – i o novim načinima koje pronalaze da ojačaju svoju demokratsku ulogu.

„Sloboda štampe i sloboda izražavanja nisu luksuz. One su neophodne za demokratiju, bezbednost i slobodna društva“, rekla je u svom uvodnom govoru generalna direktorka DW-a Barbara Masing.

Ujedno je na GMF-u uručena i nagrada Dojče velea za slobodu govora medijskom preduzetniku Džimiju Laiju. Osnivač novina Epl dejli, koji je u zatvoru od 2020. godine, istaknuti je zagovornik slobode štampe i demokratije u Hongkongu. Nagradu je u njegovo ime primila njegova ćerka.