Velike razlike u pravima homoseksualaca u EU | Evropa | DW | 15.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Velike razlike u pravima homoseksualaca u EU

Evropsko udruženje lezbejki i gejeva (ILGA), uoči izbora za Evropski parlament, objavljuje svoje podatke o pravima te populacije. Jaz između njihovih prava u zemljama istoka i zapada Evropske unije veoma je veliki.

Ravnopravnost lezbejki, homoseksualaca, interseksualca ili transeksualnih osoba definisana je europskim ugovorima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Tim dokumentima diskriminacija zbog seksualne orijentacije izričito je zabranjena. U svih 28 zemalja-članica Evropske unije bi, dakle, životni uslovi za homoseksualce i druge osoba trebalo da budu jednaki. Ali to nije slučaj.

Svake godine 13. maja, povodom Međunarodnog dana protiv homofobije i transfobije, evropsko Udruženje lobista za prava lezbejki i gejeva u Evropi (ILGA) objavljuje neku vrstu svedočanstva o stanju u zemljama EU. Ove godine podaci udruženja mogli bi da budu smernica za donošenje odluke o izborima za Evropski parlament koji se održavaju za desetak dana.

Zeleni najbolje ocenjeni

Nemačko Udruženje za lezbejke i gejeve preporučilo je liberalnu FDP kao stranku koja se najviše zalaže za prava homoseksualaca i transeksualaca. Slede SPD, Zeleni i Levica. Demohrišćani, CDU/CSU, se odbacuju. Udruženje smatra da je desničarsko-radikalna Alternativa za Nemačku (AfD) opasna jer, recimo, ne preduzima ništa protiv mobinga u školama i želi da iz školskih udžbenika izbaci temu seksualnog identiteta.

Brüssel Ausstellung Out in the Street

Mural Ralfa Keniga u Briselu: Belgija je jedna od najliberalnijih zemalja

Izvori za Evropski parlament su posebno važni s obzirom na jačanje desničarskih populista u brojnim državama EU, navode u Udruženju lezbejki i gejeva Nemačke. „Reč je o budućnosti evropske demokratije. Jer evropske osnovne vrednosti kao što su poštovanje ljudskih prava, jednakost i poštovanje pravne države sve otvorenije se dovode u pitanje“, navode iz udruženja.

U ovom sazivu Evropskog parlamenta za prava lezbejki, gejeva i transeksualnih pre svih se zalagala poslanička grupa Zelenih. To proizilazi iz procene koju je sačinila grupa parlamentaraca i svih stranaka, koja se bavi temama antidiskriminacije, a koja je objavljena u aprilu. Najlošije su procenjeni desničarski populisti i EU-skeptici.

Evropa u duginim bojama

Na osnovu rangiranja koje je za 2019. godinu objavila lobistička grupa ILGA, uočljiva je sledeća slika:

- Postoji gruba podela Zapad-Istok. Većina zemalja, u kojima gejevi i lezbejke mogu manje ili više da žive ravnopravno su na zapadu Europe. Velika Britanija, Belgija, Luksemburg, Francuska, Finska, Danska, Švedska, Portugalija i Španija dobile su najviše poena na dugačkom spisku zakonskih odredbi, od porodičnog prava, borbe protiv zločina iz mržnje, do telesnog samoodređenja.

- U proceni ILGA najbolje rangirana je Malta, koja ispunjava 90 odsto svih zahteva. Najlošije rangirane zemlje EU su Litvanija i Poljska sa 17 i 18 procenata. Za nijansu bolje plasirane od njih su Bugarska i Rumunija sa 20 i 21 odsto ispunjenih zahteva. I Italija je sa 22 procenta iznenađujuće loše rangirana. To se pre svega može objasniti time da ta zemlja ne poznaje specijalne pravne garancije za antidiskriminaciju i za homoseksualne brakove. Osim toga, postoje ogromne rupe u zakonu o pravu na usvajanje. Nemačka zauzima tek srednju poziciju na listi, jer joj nedostaju poseban zakon protiv govora mržnje i seksualno motivisanih krivični dela, ocenjuju u toj lobističkoj grupi.

- Sveukupno, situacija se za lezbejke, gejeve i transeksualne osobe poslednjih godina poboljšala, ali postoje i nazadovanja, naveli su u tom udruženju tokom predstavljanja izveštaja u Oslu. Poljska i Bugarska su lošije rangirane u odnosu na raniji period, jer su ograničile prava tih grupa stanovništva. Mađarska je kritikovana jer su tamo u međuvremenu smanjena osnovna prava kao što su pravo na okupljanje i pravo na udruživanje. Rad LGTBI-grupa postaje opasniji i nepredvidljiviji, navode u udruženju.

- Zakonodavstvo u predmetnim područjima spada najvećim delom u nacionalnu nadležnost. EU recimo ne može da propiše da li zemlja-članica nudi potpuno pravo na homoseksualni brak, registrovano partnerstvo ili ništa od toga. Postoji još pet država-članica u kojima ni jedno ni drugo još uvek nije moguće: Litvanija, Letonija, Poljska, Slovačka, Bugarska. U Estoniji i Češkoj registrovano partnerstvo moguće je uz samo mali broj prava.

- Zemlje koje do sada nisu dozvoljavale homoseksualne brakove prisiljene su od strane Evropskog suda pravde da priznaju istopolne brakove koji su sklopljeni u drugim državama. Prošle godine značajna je bila presuda protiv rumunskih vlasti kojom je priznat brak jednog Rumuna s jednim Amerikancem. Njih dvojica sklopila su brak u Belgiji.

Rumänien Bukarest Pride 2018

Gej Pajd " u Bukureštu 2018: Rumunija je ipak loše rangirana

Apel lobista

Neposredno uoči izbora za Evropski parlament direktorka Udruženja ILGA za Evropu, Evelin Paradis, izjavila je da je sada krajnje vreme za akciju. Ona je rekla da je prošle godine već upozoreno na to da se ne mogu skrstiti ruke i smatrati da je posao obavljen. „Nažalost, u ovoj godini vidimo konkretna nazadovanja na političkom i pravnom nivou u nizu država“, izjavila je Paradisova.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android