Vek od rađanja Bauhausa | Mozaik | DW | 07.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

arhitektura

Vek od rađanja Bauhausa

Slabije upućeni bi pomislili da je Bauhaus samo onaj lanac robnih kuća za uređenje domaćinstva, ono gde se prodaju ekseri, boje i lakovi. Ali izvorno je Bauhaus snažan umetnički pokret arhitekture nastao pre sto godina.

Forma sledi iz funkcije i mora da bude pristupačne cene

Forma sledi iz funkcije i mora da bude pristupačne cene

Dosta s tim istim proizvodima s pokretne trake! Treba nam alternativa industrijskoj proizvodnji! Stvari treba da budu biti moderne i funkcionalne, bez suvišnih ukrasa, a istovremeno uz povoljnu cenu!

Arhitekta Valter Gropijus je 1919. osnovao Bauhaus u Vajmaru. Ideja je bila da se sjedine umetnost i zanat, ali uistinu revolucionarno je bilo spajanje umetnosti i industrije. U svom manifestu Gropijus je napisao: „Arhitekte, kipari, slikari, mi se svi moramo vratiti zanatskom umeću!“

Gropijusu bi se po svoj prilici svideo reklamni slogan koji danas koristi lanac robnih kuća za unutrašnje i spoljno uređenje doma: „Bauhaus – Da bi bilo dobro!“

Moderno i funkcionalno

Za Valtera Gropijusa je izgradnja kuća bila „konačni cilj svih oblikovnih delatnosti“. Zbog toga su studenti ne samo učili teoriju i vežbali u školskim radionicama. Gropijus ih je slao na gradilišta, kako bi u praksi primenjivali učenje o formama, bojama i materijalima. Najvažnije načelo je glasilo: Forma sledi iz funkcije (Form Follows Function).

Poštujući to načelo studenti umetničke škole su razvijali brojne objekte primenjene umetnosti, poput nameštaja ili predmeta za svakodnevnu upotrebu. Pri tom je važna bila čista i hladna elegancija, umesto zaigranosti umetničkih linija. Mnogi prototipovi iz tih radionica su išli u serijsku proizvodnju. No samo je manji broj njih uspeo da ostvari i drugi Gropijusov cilj: cenu za svačiji džep.

Gruppenbild der Bauhausmeister 1926

Valter Gropijus (u sredini, crni šešir) sa svojim saradnicima (1926)

Među uspešnim primjerima je svakako tapeta Bauhausa, koju je proizvodila fabrika tapeta Raš iz Hanovera ili čuvena crna stona lampa firme Kandem. Budući da su je mnogi kopirali, na kraju su je i mnogi mogli kupiti.

Kuće u stilu Bauhausa

No najpoznatiji je Bauhaus postao po nacrtima svojih arhitekata. U mnogim gradovima su stambene zgrade izgrađene po tim idejama imale kao primarni cilj rešenje problema s nedostatkom stambenog prostora. Gropijus je želeo da reši urbanističke probleme gradnjom velikih stambenih zgrada s mnogo stanova.

Primeri tog nastojanja su stambena naselja u Desauu, Karlsrueu ili Berlinu. Na taj način je doduše nastalo mnogo novih stanova, ali je istovremeno došlo i do anonimnosti stanovanja, što je kasnije dovelo do novih socijalnih problema. No oni više nisu bili u centru pažnje Bauhausovih graditelja.

Škola je 1925. morala da napustiti Vajma i preseli se u Desau jer je nova konzervativna vlada Tiringije, gde se nalazi Vajmar, počela da pravi probleme revolucionarnom Gropijusu i njegovim saradnicima. On je sam projektovao zgradu nove škole u koju su se profesori i studenti uselili 1926. Zgrada s radionicama sa staklenom fasadom postala je pojam moderne arhitekture.

Progoni i selidbe

Tokom godina su u Desauu izgrađene i četiri takozvane „majstorske kuće“ u kojima su bili stanovi i radne prostorije za nastavnike, a kasnije i jedno stambeno naselje s ukupno 60 zgrada. Pet godina kasnije je rukovođenje Bauhausom preuzeo arhitekta Miz van der Roe, ali ubrzo nakon toga je 1932. škola zatvorena od strane lokalnih nacionalsocijalista.

Sachsen, Dessau: Archivbild des Bauhaus von 1935

Zgrada u Desauu

Mada su nacisti i sami pri gradnji industrijskih objekata naglašavali funkcionalnost, pokret Bauhausa im je bio sumnjiv i na kraju je proglašen „jevrejskim“ i „boljševističkim“. Škola se potom nakratko preselila u Berlin, ali je potom nakon što su nacisti 1933. preuzeli vlast, definitivno ugašena. Mnogi profesori su napustili Nemačku. Mada škole više nije bilo, učenje Bauhausa je ostalo vrlo uticajno – sve do danas.

Pet majstorskih kuća u kojima su bili smešteni nastavnici je sačuvano, a u zgradi Bauhausa u Vajmaru je danas smešten deo tamošnjeg univerziteta. U Berlinu pak postoji arhiv Bauhausa, dok se u restauriranoj zgradi škole u Desauu danas nalazi sedište Fondacije Bauhausa.

Mada je u kontinuitetu umetnička škola Bauhaus delovala samo 14 godina, njen uticaj se proširio po čitavom svetu. Bauhaus važi danas za možda najuticajniji izvozni kulturni proizvod iz Nemačke u 20. veku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM