Veštački organi | Mozaik | DW | 26.12.2004
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Veštački organi

Pod biomaterijalima podrazumevaju se materijali koji mogu da preuzmu ulogu oštećenih organa – recimo kolena ili kuka.Medjutim, te materijale organizam često odbacuje, tako da naučnici nastoje da pronadju materije koje će biti što prihvatljivije za ljudsko telo.

U Nemačkoj se svake godine ugradi više od 150 hiljada veštačkih kolena i kukova.Tokom deset godina oko pet odsto tih implantata se rasklima.Već duže vremena istraživači i lekari pokušavaju da smanje taj procenat.Doktor Alfons Fišer, profesor na univerzitetu u Duisburgu, kaže:

”Veštački kukovi ili kolena ne moraju biti od prirodnih materijala, oni se mogu praviti i od drugih vrsta materijala, uključujući i plastične, dakle polimere.Važno je jedino da ti materijali funkcionišu u biološkoj sredini.Postoje dve mogućnosti da se problem reši - jedna je da se materijal od koga su implantati tako struktuira i površinski obradi da organizam ni ne registruje da je ugradjeno strano telo.Druga mogućnost je da telo oseća novougradjeni deo kao nešto što mu pripada i onda se prema njemu ne odnosi kao prema nečemu stranom”, kaže profesor Fišer.

Medjutim, teškoća nije samo u tome šta organizam oseća ili ne oseća, nego i u svojstvima materijala od koga je ugradjeni deo.Prvenstveni problem predstavlja habanje, ali u poslednje vreme on je rešen zahvaljujući novim materijalima, takozvanim kros-link polimerima koji su izuzetno otporni.Profesor Fišer kaže:

”Ako je reč o metalu površinu ne pravimo tvrdom, nego mekom i zahvaljujući tome, bar u laboratorijskim uslovima, značajno se smanjuje habanje.Kakva je praktična vrednost moramo sada da utvrdimo kliničkim ispitivanjima.Naime, ma šta nam palo na pamet – od presudnog je značaja ono što se dešava u praksi, a ne prilikom eksperimenata”.

Problemom se bavi i Herbert Jenisen, profesor fiziološke hemije na Univerzitetskoj klinici u Esenu.Profesor je na čelu istraživačke grupe koja nastoji da implantate od metala učini prihvatljivjim za organizam.Naime, organizam često nije u stanju da prihvati implantate od titana, gvoždja ili legura kobalta i hroma.Cilj istraživača je da površinu dela koji se ugradjuje učine što sličnijom tkivu kako bi veštački kuk ili koleno što pre i bolje srasli.U tom cilju koriste se faktori rasta medju kojima je najpoznatiji takozvani koštani morfogenetski protein.Taj protein podstiče stvaranje ćelija kostiju i ubrzava njihov rast.Profesor Jenisen kaže:

”Ovaj protein pravimo genetski u jednoj bakteriji i hemijski ga fiksiramo na površini metalnih implantata.Tako je fiksiran da se, kada se deo ugradi, polako oslobadja i dovodi do bržeg stvaranja kosti oko implantata”, objašnjava profesor.

Istina, postupak je ispitan samo u laboratorijskim uslovima i ostaje da se vidi šta će se dešavati u praksi.Jenisen kaže:

”U eksperimentima sa životinjama u roku od četiri nedelja kost je ispunila pukotinu od jednog milimetra.Normalno, kost nije u stanju da popuni takvu pukotinu".

Esenski istraživači patentirali su svoj postupak i osnovali firmu ”Morfoplant” kako bi podstakli primenu metode.Jenisen kaže:

”Nastavljamo ispitivanja i nadamo se da će ona za nekih godinu dana preći u kliničku fazu.Takodje se nadamo da ćemo za tri – četiri godine imati proizvod koji ćemo moći da ponudimo tržištu, odnosno pacijentima.Prvi implantati biće zubni”, kaže profesor Herbert Jenisen.

  • Datum 26.12.2004
  • Autor M. Reitz
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/BAhd
  • Datum 26.12.2004
  • Autor M. Reitz
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/BAhd