Vatrena stihija

Požari u Kaliforniji su udarna vest, tema specijalnih emisija, komentara u štampi. Gore je nego u filmu o katastrofama. Nisu samo vetrovi i piromani krivi za vatrenu stihiju. Vatrogasci kažu da u gašenju učestvuje isuviše malo aviona za gašenje i ljudstva. Milion ljudi je potražilo spas u begstvu ispred vatrene oluje, piše Siddojče Cajtung. Izmedju severnog dela Los Andjelesa i granice prema Meksiku besnelo je 19 šumskih požara. Oko 8 000 vatrogasaca imalo je podršku od 90 aviona za gašenje požara. Ali oni nisu mogli da obuzdaju stihiju koja je uništila oko 1 700 kvadratnih kilometara. Da li su požari na jugu Kalifornije u vezi sa klimatskim promenama nije dokazano, ali sada će u Americi biti vodjena ozbiljna diskusija o zaštiti klime. Guverneru Kalifornije Arnoldu Švarcenegeru pothitno je potreban novi zakon koji bi omogućio radikalni zaokret u pravcu zaštite prirodne sredine. On planira da do polovine stoleća za 80 odsto smanji emisije štetnih gasova.

Globalizacija iziskuje nove odgovore na socijalna pitanja, piše Siddojče cajtung u opširnom tekstu o previranjima u redovima Socijaldemokrata. Nakon što je šef partije Kurt Bek u svadji oko duže isplate novca za nezaposlene pobedio svog unutarpartijskog protivnika Franca Minteferinga, čini se da je bar ova kontroverza otklonjena uoči kongresa koji će se o vikendu održati u Hamburgu.

Nordbajeriše kurir iz Bajrota navodi:

„Tri četvrtine Nemaca veruje da SPD dovoljno ne brine i ne čini za male ljude. Agenda bivšeg kancelara Šredera bacila je senku na Socijaldemokrate, i predsedniku partije Kurtu Beku preostalo je da je koriguje. Da to nije učinio, mogao bi da se oprosti od sledećih izbora. Medjutim Bek se igra sa vatrom, jer jeftinom kupovinom nanosi štetu Nemačkoj. Njegov reformski korak unazad šalje loše signale.“

Visoki predstavnik EU Miroslav Lajčak i premijer Republike Srpske Milorad Dodik već danima su u svadji zbog Lajčakovih odluka o izmenama u donošenju odluka u bosanskom parlamentu i savetu ministara, što je u RS protumačeno kao mogućnost preglasavanja u tim institucijama. Dodik je odluku okarakterisao kao majorizaciju, i rekao da će se usprotiviti. Frankfurter Algemajne Cajtung piše da sastanak izmedju Lajčaka i Dodika nije rezultirao dogovorom, i pozivajući se na B-92 prenosi da su svi predstavnici SNSD-a spremni da podnesu ostavke i povuku se iz vlade u Sarajevu. Podršku je Dodik dobio od svih partija vladine koalicije u Beogradu, a najglasniju od Koštunice koji preko portparola optužuje Lajčika za namere da izbriše Republiku Srpsku. FAC zaključuje da se izrečeno u Beogradu i u Banjaluci o ovom pitanju svedoči o tome da je Dodik nakon razgovora sa Lajčekom koji su navodno bili konstruktivni, otišao u Beograd očigledno radi koordinacije. Po povratku je ponovo oštro nastupio i zapretio da će ostavka njegovih ministara paralisati zemlju.

Jedna od vodećih tema je i sporazum vladajuće koalicije o Dokumentacionom centru za proterane. Koncept za sećanje na milione proteranih Nemaca kratko pred kraj i neposredno po završetku Drugog svetskog rata je osmišljen kroz fondaciju koja bi bila pokrovitelj izložbe i dokumentacionog centra. Prostor već postoji, „Nemačka kuća“ u centru Berlina. Lajpciger Folkcajtung tim povodom postavlja pitanje: Mogu li istoričari da nemoguće učine mogućim? Da bez preteranih emocija prikažu patnju proteranih iz sopstvenih teritorija na istoku, a da pri tom ne povrede o osećanja Čeha ili Poljaka. Šta ćemo sa kompletnom slikom rata, čije su žrtve na kraju postali i Nemci. A da se ništa ne bi pogrešilo trebalo bi savetovati čitavu listu proterivanja još pre 2000 godina do danas. I u nju uvrstiti Darfur, i još uvek nerešeni sukob oko Kosova. Spoljnopolitički je još uvek vruća i tema proterivanja Jermena od strane Turaka. Stručnjaci će imati mnogo glavobolja i mnogo posla. Ali do otvaranja Dokumentacionog centra ionako će proteći će još mnogo vode kroz Špree.