Van Gog odlazi u podrum?

Zidojče cajtung je na naslovnoj strani objavio sličicu „Suncokreta“ Vinsenta van Goga u članku pod naslovom „Žuta groznica“, o naporima naučnika koji pokušavaju da spasu boju koja dominira na Van Gogovim slikama. Problem je u tome što je veliki slikar koristio žutu boju sa jevtinim pigmentom – jer nije mogao da sebi priušti skuplja rešenja – a taj pigment sada tamni i slike dobijaju smeđu nijansu.

Da bi bolje razumeli taj proces, naučnici sa univerziteta u Antverpenu su najpre uspeli da nabave tri tube sa hrom-žutom bojom kakvu je koristio Van Gog – tube stare 200 godina u kojima je boja još mogla da se upotrebi. Zatim su izazvali veštačko starenje boje ultraljubičastim zračenjem koje je trajalo 500 sati. Boja iz jedne od tuba je počela da tamni na sličan način kao i slike velikog umetnika. Zato je ispitana rendgenom, i ustanovljeno je da je za tamnjenje zaista odgovorno ultraljubičasto zračenje. Zatim su iz dve prave Van Gogove slike uzeli dva mikroskopski mala uzorka i ispitali ih u više laboratorija.

Odlučujuća analiza je uspela u Grenoblu, gde se nalazi prsten za usmeravanje elektrona sa prečnikom od 845 metara. Taj uređaj, zvani ESRF-sinhroton, u stanju je da proizvede rendgenski zrak koji je toliko prefinjen da je 100 puta tanji od ljudske dlake, i omogućava najfinije analize materijala. Te analize su pokazale da slike tamne na isti način kao i uzorci originalne boje. Ako naučnici ne uspeju da proizvedu materiju koja će zaustaviti hemijsku reakciju Van Gogovih slika, jedina mogućnost će biti da se one zaključaju – u trezore bez svetlosti.

Egipatski revolucionari učili od srpskih otporaša

Frankfurter algemajne cajtung je objavio poduži članak povodom revolucije u Egiptu. U uvodu piše: „Inicijatori protesta u Egiptu su se pre svoje revolucije posavetovali sa kolegama iz Tunisa i jednom grupom iskusnih aktivista u Srbiji – pre svega preko interneta. Tu je i antrfile sa naslovom: „Srpski centar za izvoz revolucija“: „Egipatski revolucionari nisu prvi koji su od Beograda naučili da pobeđuju. Nakon što je 2000. godine studentski pokret ‘Otpor’ bitno doprineo padu Miloševića, u Gruziji i Ukrajini su osnovani slični pokreti – pod pratnjom i uz učešće nekadašnjih članova ’Otpora’. Te grupe su uspele da mobilišu omladinu koja se nije preterano zanimala za politiku… Posle revolucija, njihovi pokreti su se raspali, ali, iz ’Otpora’ je nastala trajna institucija: ’Centar za nenasilni otpor’“.

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević