Važne odluke u senci fudbalske groznice | Evropa | DW | 06.07.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Hrvatska

Važne odluke u senci fudbalske groznice

Građani Hrvatske potpuno su zaokupljeni uspehom svoje reprezentacije na fudbalskom prvenstvu. Politika je pala u drugi plan, iako se svakog dana donose važne odluke i pokreću se egzistencijalno važne javne rasprave.

Hrvati su najsportskija nacija, a fudbalsko ludilo poprimilo je takve razmere da siromašniji građani dižu kredite kako bi uživo s tribina mogli da gledaju svoje miljenike. I pri tom se zadužuju baš kod ruske banke, pišu hrvatski mediji.

U agenciji Elite Travel saznajemo da je interesovanje za putovanje na Svetsko fudbalsko prvenstvo ogromno, i da su sva mesta, njih 150, u čarteru za četvrtfinale prodata pre roka. Cena aranžmana po osobi je 6.150. kuna, što je samo par kuna manje od prosečne plate u toj zemlji. „Ljudi pokušavaju da na sve načine dođu do ulaznica i to je prepreka koju treba preskočiti. Naravno da je interesovanje veliko“, kaže nam ljubazna službenica iz zagrebačke poslovnice te agencije.

Ali odakle im novac i da li će na svemu da profitiraju i banke?

„Kad treba da se pojede, popije, putuje – ljudi se snađu. Organizovali smo dva čartera do sada, dakle, nije to mnogo. Ukupno 300 ljudi. To su ljudi od svojih 35 do 60 godina, oni koji rade, imaju svoje firme. Nemam utisak da dižu kredite. Ostala sam malo zatečena tom informacijom. Naši klijenti koji su rezervisali Rusiju su sve radno sposobni ljudi, na višim pozicijama u firmama, vlasnici preduzeća, preduzetnici. Kod nas su uplatili odmah kompletan iznos, bez plaćanja nma odloženo kreditnim karticama. Ljudi jednostavno vole fudbal, umesto godišnjeg odmora ženu ubace u vikend u Veneciji, a oni odu na fudbal. I to je to“, kaže naša sagovornica.

Na spomenutu cenu trebalo bi dodati i trošak od 800 kuna za avion-taksu, a paket uključuje let, doručak i ručak, transfere i povratak neposredno nakon utakmice.

Lako je zadužiti se

Da bismo proverili situaciju, pokucali smo i na vrata Sberbanke. „Imamo 30 odsto upita više za nenamenske kredite nego prošle godine u ovo vreme. To nešto govori. Tržište nije raslo za desetak odsto. Mislim da ti podaci govore u prilog tome da građani odlaze na Svetsko fudbalsko prvenstvo, ali to su samo pretpostavke. Drugo, možda bi trebalo uzeti u obzir i to da nudimo najpovoljniju kamatu na tržištu, pa bi i to mogao da bude razlog što imamo više upita nego lani. Klijenti se uglavnom ne izjašnjavaju, ali neki baš kažu da idu u Rusiju“, potvrđuje za DW Tihana Mamić iz Sberbanke.

Fußball WM 2018 Kroatien vs Dänemark Sieg Jubel

Dok u Rusiji hrvatski fudbaleri slave pobede...

Procedura, saznajemo, nije komplikovana. Ako žele da putuju u Rusiju na kreditnu otplatu, moraju da prilože zadnja tri odsečka od plate i da donesu ličnu kartu. Na osnovu toga će im se izračunati kreditna sposobnost. Od trenutka dostave dokumenta do isplate prođe samo jedan dan.

Za to vreme u Saboru…

Ali za razliku od građana, političari nisu podlegli sportskom delirijumu. Ako izuzmemo predsednicu Kolindu Grabar-Kitarović čiji je ulazak u svlačionicu Vatrenih izazvao niz rasprava o neprimernom grljenju polugolih i znojavih sportista. Naime, Sabor je od početka Svetskog prvenstva doneo čitav niz zakona koji će bitno odrediti budućnost Hrvatske.

Tako je tek godinu dana star Mostov Zakon o arhivskoj građi, koji nije ni uspeo da zaživi, HDZ već izmenio. Građani više ni teoretski neće moći da saznaju „ko je ko“ u Hrvatskoj, pa će detalji o tome ko je sve od danas aktivnih političara radio u tajnim službama bivše države i dalje ostati tajna.

Šest meseci „stavljeno u bunker“

Novim zakonom je, između ostalog, propisano da građa koja se odnosi na period nakon 30. maja 1990. godine neće biti dostupna. Toga dana je, podsećamo, konstituiran prvi hrvatski višestranački Sabor. Godinu dana ranije, Mostov zakon je odredio da bi trebalo ograničiti pristup dokumentima kreiranim tek nakon donošenja Ustava 22. decembra 1990. godine. U praksi to znači da je možda i najvažnija dokumentacija, ona od 30. maja do 22. decembra 1990. godine, sakrivena, pa se ne može saznati ko je od bivših udbaša i na koji način ulazio u novu vlast.

„Sakrivate dokumenta nastala u vreme prelaska iz komunističkog u demokratski sistem“, poručili su vladajućima iz sada opozicionog Mosta. Novi zakon najžešće je branio saborski poslanik i sin prvog hrvatskog predsednika Miroslav Tuđman (HDZ). „Postavljanjem granice na datum donošenja božićnog Ustava delegitimisalo bi hrvatsku vlast koja je izabrana na prvim višestranačkim izborima, što je politički štetno i neistinito.“

Penzioni fondovi na slobodnom tržištu, a penzije neizvesne

U Sabor je došao i novi Zakon o penzionim fondovima. Njime se predviđa da jedno penziono društvo može da stiče udele u drugom penzionom društvu, nezavisno od toga da li se radi o društvu koje upravlja obaveznim ili dobrovoljnim penzionim fondovima, odnosno nezavisno od toga da li ono ima sedište u Hrvatskoj, nekoj drugoj državi-članici EU ili nekoj trećoj državi. Time se hrvatskim penzionim društvima omogućava sloboda preduzetništva, te širenje i jačanje njihovih pozicija, tumače vladajući. Paralelno s tim, otvorena je i javna rasprava o reformi penzionog sistema koja bi trebalo da u saborskoj proceduri bude u septembru.

Kroatisches Parlament in Zagreb

...u hrvatskom Saboru donose se važne odluke

Naime, 2007. godine uveden je dodatak od 27 odsto kojim je kompenzovan pad vrednosti penzije zbog uvođenja nove formule za njeno obračunavanje. Ispravno je isplaćeno samo penzionerima koji su primali penzije iz prvog, državnog stuba. U međuvremenu se ispostavilo da je stvorena nova nepravda, pa će budući penzioneri koji su uplaćivali i u drugi penzioni stub (kapitalizovana štednja), uprkos svemu, imati bitno manje penzije. Vlada se sada dosetila da i njima ponudi tih 27 odsto dodatka, ako joj u zamenu predaju svoj ulog u drugi stub.

Kako su fondovi novac iz drugog stuba ulagali velikim delom u državne projekte i obveznice, ispalo je da bi se na taj način računovodstveno smanjio javni dug, što bi državi omogućilo dalje zaduživanje u inostranstvu, između ostalog i za penzije. Jer prvi stub međugeneracijske solidarnosti već odavno nema rezervi za isplatu penzija s obzirom na to da je broj zaposlenih i penzionera gotovo izjednačen. Vlada će na taj način možda da stabilizuje sistem na postojećem nivou i da budućim penzionerima ulije nadu da će moći da kupe hleb i mleko – ali ne i maslac.

Film, radio, televizija…

Sabor je promenio i Zakon o audiovizuelnim delatnostima koji će bitno odrediti poslovanje izuzetno uspešnog, ali i pomalo netransparentnog Hrvatskog audiovizuelnog centra (HAVC). To je centralno mesto javnog finansiranja hrvatskog filma, kao i koprodukcija, koje državnoj kasi, ali i lokalnim zajednicama, donose veliki prihod. Tvrda desnica, koja je već jednom izvršila juriš na HAVC, ni ovim zakonom nije zadovoljna, pa ga je nazvala „klijentelističkim i korupcionaškim“, što je donekle i tačno. Naime, u maloj filmskoj zajednici teško je podeliti ljude na stručnjake koji dele novac i druge stručnjake koji ga troše – a da međusobno nisu povezani, i privatno, i poslovno. To rezultira stalnim sumnjama u ispravnost sprovedenih konkursa.

Paralelno je Vlada promenila i sistem medijskog regulatornog tela koje upravlja radijskim i televizijskim koncesijama, deli novac iz Fonda za pluralizam medija, ali i izriče kazne medijskim izdavačima. Na čelo Agencije za elektronske medije postavljen je Josip Popovac, nekadašnji prvi čovjek javne radiotelevizije. Kolege su ga svojevremeno optuživale za cenzuru, a prozivalo ga je i Hrvatsko novinarsko društvo za nepravedne mere prema novinarima koji su ga kritikovali.

Ne bi trebalo zaboraviti ni da je prvog dana Prvenstva prihvaćen i takozvani Lex LNG, Zakon o terminalu za ukapljeni prirodni gas koji je nedeljama ranije izazvao podele u javnosti i struci, a protiv njega je bila i lokalna zajednica na ostrvu Krku i Primorsko-goranskoj županiji, jer su smatrali da je terminal na Kvarneru vizuelno neprihvatljiv, ali i opasnost za tamošnju morsku floru i faunu.

Zaista, hrvatski građani inače preterano skloni politici, strast rado preusmeravaju na sport. Ako je u pitanju fudbal ili rukomet, ne žale ni vremena ni novca. A kada sportska groznica mine, možda se iznenade koliko se država promenila za samo par nedelja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM