Važna saradnja tužilaštava Srbije i BiH | Politika | DW | 20.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Važna saradnja tužilaštava Srbije i BiH

Saradnja državnih tužilaštava zemalja bivše Jugoslavije veoma je bitna u rasvetljavanju ratnih zločina. To je vidljivo po brojnijim hapšenjima osumnjičenih. Saradnju ocenjuju pozitivnom i u samom Haškom tribunalu.

Hapšenje osam osoba osumnjičenih za zločine počinjene na području Srebrenice u sredu 18.3, otvorilo je još jednom pitanje saradnje tužilaštava sa obe strane Drine. Sama činjenica da je Srbija prvi put aktivno uzela ulogu u hapšenju i procesuiranju odgovornih za zločine u Srebrenici, izuzev slučaja „Škorpioni“, dovoljno govori o opredeljenosti te zemlje da konačno počne sa procesuiranjem odgovornih za ratne zločine u proteklom ratu na području Bosne i Hercegovine.

Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić kaže da je za takvu saradnju ključan bio Protokol o ustupanju dokaza između BiH i Srbije: „Izuzetna je saradnja između ta dva tužilaštva nakon potpisanog sporazuma, čak se u nekim slučajevima formiraju zajednički istražni timovi i, kao što vidite, sve to počelo je da daje izuzetne rezultate. Srebrenica i Štrpci su dva najveća predmeta iz proteklog rata i mesta gde su počinjeni najveći zločini. Upravo poruka koja se ovim šalje, jeste da ni žrtve Srebrenice, ali ni počinioci, neće biti zaboravljeni“.

Niko se više ne može sakriti

Tužilaštva Srbije i BiH potpisali su Protokol o saradnji i ustupanju dokaza u istragama ratnih zločina u Briselu u januaru 2013. godine. Protokolom je definisana razmena informacija i dokaza na principu dobrovoljnosti u predmetima ratnih zločina što omogućava jednu od najbitnijih pretpostavki, a to je efikasnije postupke za ratne zločine, posebno u slučajevima kada se otvaraju paralelne istrage u BiH i Srbiji.

Iako mnogi imaju primedbe na rad tužilaštava u BiH kada je reč o procesuiranju odgovornih za ratne zločine, njihove aktivnosti, bar u poslednje vreme, govore o rešenosti da se odgovorni privedu licu pravde. U decembru prošle godine, po naredbi dva tužilaštva, uhapšeno je 14 osoba čega deset na području BiH, a četiri na teritoriji Srbije. One se u optužnici terete za ratni zločin u Štrpcima i Višegradu, kada je iz voza na relaciji Beograd-Bar, oteto i kasnije na području BiH ubijeno najmanje 20 žrtava, državljana Srbije i Crne Gore bošnjačke nacionalnosti, jedna osoba hrvatske nacionalnosti i jedna osoba afro-azijskog porekla.

„Naša saradnja postoji i ovo je jasan pokazatelj svima u regionu koji su počinili ratne zločine da niko više ne može da se krije. Biće procesuiran, biće pronađen modus za procesuiranje svih osoba koja su se do sada skrivala u nekoj od susednih država. Svakako, tu saradnju podržava i Evropska unija i Haški tribunal“, kaže Boris Grubešić portparol Tužilaštva BiH.

Bramerc: „Može i bolje“

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc smatra da upravo saradnja tužilaštava u regionu može biti od ključnog značaja za procesuiranje odgovornih za ratne zločine. „Mi podržavamo proces procesuiranja odgovornih za ratne zločine. Pravo je svake žrtve da vidi da se ostvaruje napredak u njihovim predmetima. Želimo da vidimo i da političke strukture rade kako bi se video napredak po tim pitanjima. Treba reći da se regionalna saradnja u procesuiranju odgovornih za ratne zličine očigledno poboljšava, ali želimo da vidimo još više saradnje po tim pitanjima. Političkog pritiska na Srbiju nije bilo“, kaže Bramerc, koji je tokom protekla tri dana boravio u poseti BiH.

Saradnja sa Tribunalom nije više uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, a obaveza kažnjavanja zločina je obaveza svake države, smatra Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda. Ipak, Janjić ne isključuje mogućnost da je bilo određenih političkih pritisaka da se odgovorni procesuiraju, ne samo u Srbiji već i drugim zemljama regiona, posebno uoči godišnjice zločina u Srebrenici: „Dobro je što se hapšenjem šalje poruka da svaki zločin mora biti kažnjen, a razumljivo je, zbog nepoverenja koje postoji u regionu, da će se sve što se dešava doživeti sa nekom vrstom skepse“.

Sudski procesi traju predugo

Serbien Festnahme

Bramerc: Saradnja tužilaštava u regionu od ključnog je značaja za procesuiranje odgovornih za ratne zločine

U oba tužilaštva ne žele da govore o konkretnim brojevima i predmetima koji su u toku, upravo zbog mogućnosti narušavanja procesa istrage koje se vode u obe zemlje. Ono što je najbitnije, smatra novinarka BH Radija 1 i članica Asocijacije izveštača sa sudova u BiH, Mirela Huković-Hodžić, da se procesi vode i da se odgovorni privode licu pravde: „Jako je dobro da se procesi vode i u Srbiji, a u tom smislu postoji i mesna nadležnost. Za zločine koji su počinjeni u Bosni i Hercegovini, najbolje bi bilo da se procesuiraju u BiH, s obzirom na satisfakciju prema porodicama žrtava koje pravdu traže već 20 godina, a sudski procesi traju predugo. U tom smislu one su generalno nepoverljive prema pravosuđu. Tako da, nakon što se procesuira nekoliko slučajeva i u Srbiji, verujem da će i poverenje biti daleko veće“, kaže Huković-Hodžić.

Slučajevi „razdora“

Međutim, postoje i neki predmeti u kojima dva tužilaštva i nemaju iste poglede, a to je procesuiranje Ilije Jurišića, kojeg je tužilaštvo Srbije osudilo na 12 godina jer je, kako se navodi, naredio napad na kolonu JNA 15. maja 1992. godine na Brčanskoj Malti u Tuzli. Predmet je trenutno pred Apelacionim sudom za ratne zločine u Beogradu i ovih dana trebalo bi da bude nastavljen proces, nakon što mu je ranije kazna potvrđena i u drugostepenom postupku.

Takođe, tu su i slučajevi Ejuba Ganića i Jovana Divjaka, ratnog člana Predsedništva BiH i generala Armije BiH, oko kojih takođe nema konsenzusa, a odnosi između dve zemlje su se zakomplikovali 2010. godine, nakon što je Ganić uhapšen u Londonu po optužnici Srbije da je kriv za smrt najmanje 18 vojnika JNA 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Zahtev Srbije za izručenjem je odbačen i Ganić je pušten na slobodu. Divjak je po istoj optužnici uhapšen godinu kasnije na bečkom aerodromu, a nakon tri meseca pušten je na slobodu uz obrazloženje da ne postoji osnova za izručenje Srbiji.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine donelo je 2012. godine naredbu o obustavljanju istrage protiv Ejupa Ganića i Jovana Divjaka u slučaju „Dobrovoljačka ulica“. Pored Ganića i Divjaka, istraga je, kako je tada rečeno u Tužilaštvu, obustavljena i protiv Hasana Efendića, Zaima Backovića, Jusufa Pušine, Emina Švrakića, Dragana Vikića, Fikreta Muslimovića, Dževada Topića, Jovice Bećirović, Rešada Jusupovića, Jusufa Kecmana, Damira Dolana i Ibrahima Hodžića.