Vašington, Rijad, Teheran – složeni trougao

Jedna država je zvanično definisana kao islamska, njom vlada ista dinastija već 83 godine, religija diktira da žene ne smeju da voze i kako imaju da se odevaju. Druga država je većinski – ali ne i zvanično – hrišćanska, gde građani biraju političare, a svako može da se oblači kako hoće. Jedino što Saudijska Arabija i Sjedinjene Države imaju zajedničko jesu interesi i neprijatelji. Izgleda da je to dovoljno za čvrsto partnerstvo koje je uspešno prebrodilo mnoga iskušenja.

Demonstracija partnerstva

„Taj savez je preživeo sve moguće provokacije, uključujući i priznavanje Izraela od strane američkog predsednika Harija Trumana 1948. godine“, kaže Tomas Lipman, ranije šef dopisništva uglednog Vašington posta za Bliski istok. Lipman za DW navodi da će partnerstvo Bele kuće i saudijske vladajuće porodice preživeti i dogovor koji su svetske sile postigle sa Iranom o nuklearnom programu te zemlje. Dogovor uključuje i popuštanje sankcija prema Teheranu, što će neumitno voditi jačanju šiitskog Irana.

Kako bi potvrdio da SAD ostaju privržene saradnji sa sunitskom silom Saudijskom Arabijom, šef Stejt dipartmenta Džon Keri u nedelju je otputovao u region, najpre u Katar. On je tokom posete, kao i više puta tokom i nakon pregovora sa Iranom, potvrdio da SAD i dalje brinu o bezbednosti Persijskog zaliva. Prošle nedelje je Amerika prodala Saudijcima 600 projektila za odbrambene baterije Patriot i naplatila ih 5,4 miliona dolara.

Tomas Lipman ne veruje da taj dil ima veze sa atomskim dogovorom sa Iranom, ali kaže da rakete svakako dodatno obezbeđuju Rijad od eventualnog napada večitih neprijatelja iz Irana. „Ne sumnjam uopšte da Saudijci preziru šiite, da su nervozni zbog situacije sa Iranom i aktivnostima te zemlje u regionu. To nije tajna“, kaže Lipman. „Takođe, u Rijadu odlično znaju sa koje strane za njih sija sunce – sa američke. Niko drugi im nikad ne bi prodao 600 raketa.“

Unosni poslovi

Ričard Marfi, bivši američki ambasador u Rijadu, kaže da se – za razliku od Izraela – arapske zemlje iz Persijskog zaliva ne brinu toliko zbog mogućnosti da Iran razvije atomsko naoružanje. Naprotiv, Savet za saradnju Persijskog zaliva – u kojem su pored Saudijske Arabije još Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar i Ujedinjeni Emirati – oprezno je pozdravio dogovor sa Iranom.

Ali te arapske zemlje jesu zabrinute da bi podizanje sankcija i ojačana ekonomija omogućile Iranu da snažnije podržava šiitske paravojne formacije u Iraku, Libanu, Siriji i Jemenu. U ovoj poslednjoj zemlji se Saudijska Arabija direktno vojno umešala. „Oni su zabrinuti zbog količine novca kojom će raspolagati Teheran, a od Irana uvek očekuju sve najgore“, kaže Marfi za DW. „Dobro pamte reči ajatolaha u prvim godinama nakon islamske revolucije u Iranu, kada je pozvao na svrgavanje korumpiranih vlada u čitavom muslimanskom svetu.“

No ako se sukob regionalnih sila posmatra kroz trku u naoružavanju, onda Saudijska Arabija troši četiri puta više novca od Irana. Zajedno sa savezničkim državama Arabijskog poluostrva, budžet za odbranu je šest do sedam puta veći od iranskog. Od debelog buđelara naftnih imperija najviše profitiraju upravo SAD. Administracija Baraka Obame je 2010. zaključila istorijski posao kada je Saudijcima prodala sofisticirano naoružanje za čak 60 milijardi dolara. Dogovor uključuje 84 aviona F15, 70 helikoptera Apač, 72 helikoptera Crni jastreb, i 36 helikoptera tipa Mala ptica.

„Prodaja oružja je konstanta u našim odnosima“, kaže Marfi. „To je veoma isplativo tržište za našu industriju naoružanja.“ Tu se, kaže ovaj diplomata, ništa neće promeniti.

Praktični brak

Novinar Tomas Lipman odnose Vašingtona i Rijada zove „praktičnim brakom“, u kojem naftne rezerve Saudijske Arabije igraju sve manju ulogu jer SAD više ne zavise od energenata iz tog područja. Važnija su pitanja bezbednosti – Saudijci dobijaju američke garancije, dok za uzvrat moraju da podržavaju diplomatski pristup Izraelu i mere protiv Al Kaide, Islamske države i drugih radikalnih islamista. „Prvi instinkt saudijskih vladara uvek je samoodržanje“, kaže Lipman. „Znaju da IS želi Meku. Znaju da bi im Al Kaida poskidala glave. I stoga se bore protiv njih.“

Ali zar se i Iran ne bori protiv Islamske države i to, za sada, sa mnogo više žara nego Saudijci? Ta pozitivna uloga Teherana pothranjuje špekulacije da bi Amerikanci sve više mogli da se okrenu Iranu na uštrb dobrih odnosa sa Saudijskom Arabijom. No diplomata Marfi kaže da je to besmislica. „Iranci ne žele takvu vrstu odnosa, a ne želimo je ni mi. Ali izgleda da u Persijskom zalivu veruju u tu teoriju.“