Uzrok zaraze: Ne radi se o krivici, već o odgovornosti | Mozaik | DW | 27.03.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Zoonoza

Uzrok zaraze: Ne radi se o krivici, već o odgovornosti

Virus Sars CoV-2 nije se pojavio u američkoj ili kineskoj laboratoriji. Na čoveka je prešao sa životinje. Da bi se taj rizik u budućnosti bar smanjio, bilo bi pametno uvesti globalnu zabranu trgovine divljim životinjama.

Ljuskavac, pangolini (Pholidota)

Ljuskavac, pangolini (Pholidota)

Zoonoza je prenošenje bolesti sa životinja na ljude, većinom sa sisara, naših najbližih rođaka u životinjskom carstvu. To je bio slučaj sa AIDS-om, sa Ebolom, SARS-om, a sada i sa korona-virusom COVID-19.

Kako su nedavno u autorskom tekstu za list „Zidojče cajtung“ objasnili evolucioni biolog Džared Dajmond i virolog Nejtan Volfe, prenos SARS-a i vrlo verovatno novog virusa Sars CoV-2 dogodio se na nekoj pijaci u Kini na kojoj se divlje životinje prodaju ili za ishranu ili za tradicionalnu kinesku medicinu.

-proćitajte još: Nemački koncern: „Uskoro počinju prvi testovi“

Krljušt ljuskavaca – čudesan lek

Kod SARS-a je domaćin bila vrsta cibetke (Paguma larvata), sisara mesoždera iz porodice mačkolikih zveri, koja se prethodno zarazila od slepih miševa. Kod virusa COVID-19, prema pisanju časopisa „Priroda“ (Nature), to bi mogao da bude ljuskavac, odnosno pangolini (Pholidota).

Krljušt ljuskavaca u tradicionalnoj kineskoj medicini važi za čudesan lek, a u gusto naseljenim gradovima globalizovanog sveta nije potrebno dugo da se takva lokalna zoonoza razvije u svetsku pandemiju.

Iako je tržište divljih životinja u Vuhanu zatvoreno neposredno nakon pojave novog virusa, svemoćna Komunistička partija Kine ne usuđuje se da se bori protiv trgovine divljim životinjama. Životinjske komponente i prah previše su važni za tradicionalnu kinesku medicinu.

Cibetka (Paguma larvata), sisar mesožder iz porodice mačkolikih zveri

Cibetka (Paguma larvata), sisar mesožder iz porodice mačkolikih zveri

Hiljadu godina tradicije

Kineska nacionalna zdravstvena komisija tako je nedavno preporučila da se za lečenje teških i kritičnih slučajeva COVID-19 koristi Tan Re King, medveđa žuč. Najkasnije od osmog veka kiselina ursodiol dobijena iz te žuči koristi se za lečenje kamena u žučnoj kesi i bolesti jetre.

A prošle nedelje, državna kineska novinska agencija Sinhua objavila je sledeće: „Tradicionalna kineska medicina nudi orijentalnu mudrost u borbi protiv novog virusa korone“. Nadalje, „tradicionalna kineska medicina nije propustila nijednu borbu protiv epidemija u čitavoj kineskoj istoriji. Klasici tradicionalne kineske medicine pružili su dovoljno dokaza koliko je ta medicina u poslednjih hiljadu godina bila uspešna tokom epidemija, kao na primer one malih boginja. Borba protiv SARS-a 2003. godine samo je nedavni primer. Tradicionalna kineska medicina pružila je pravovremena i efikasna rešenja za lečenje i oporavak SARS-pacijenata.“

U idealnom slučaju, dve medicinske škole, kineska i zapadna, trebalo bi da deluju zajedno u slučaju ovako opasne infekcije, kažu kineski akademici: „Zapadna medicina nudi važne mere za održavanje života, kao što su podrška disanju i krvotoku, dok se tradicionalna kineska medicina fokusira na poboljšanje fizičkih uslova i imune funkcije pacijenata. One se međusobno nadopunjuju“, rekao je Žang Boli sa kineske Inženjerske akademije.

Kina 2003: Dezinfekcija kaveza na pijaci u Guangdžouu, iz kojih su se prodavale divlje životinje, između ostalih i cibetke

Kina 2003: Dezinfekcija kaveza na pijaci u Guangdžouu, iz kojih su se prodavale divlje životinje, između ostalih i cibetke

Kako bar umanjiti rizik?

I tradicionalna kineska medicina i trgovina divljim životinjama kao njen dobavljač sirovina, verovatno će opstati i nakon ove korona-krize, kao što je bilo i posle epidemije SARS-a. Tradicionalna medicina igra centralnu ulogu, ne samo u Kini, već i u mnogim drugim delovima sveta. Njeni zagovornici mogu da se pohvale uspesima u lečenju i u poređenju sa klasičnom zapadnom medicinom, koja, kažu, uglavnom ignoriše sveukupne zdravstvene aspekte i leči simptome, a ne uzroke.

Pa prema tome, smatraju evolutivni biolog Džared Dajmond i virolog Nejtan Volfe, već tokom ove krize trebalo bi da se pripremamo za sledeću pandemiju. Neznanje ili ignorisanje i dalje će dovoditi do toga da se životinjske bolesti šire na ljude. I ne radi se o krivici, radi se o odgovornosti. Iako se globalna zabrana trgovine divljim životinjama teško može sprovesti, ona bi mogla barem da umanji rizik od fatalne zoonoze.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android