Uzorni đak sa slabostima u učenju | Evropa | DW | 16.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Crna Gora

Uzorni đak sa slabostima u učenju

Evropski parlament pohvalio je Crnu Goru u svom godišnjem izveštaju koji je usvojen većinom glasova. Ipak, pljuštala je i kritika. A najveću zabrinutost evropskih parlamentaraca izaziva – ruski uticaj na Balkanu.

Prve rečenice Izveštaja posebno su optimistične: Crna Gora je zemlja koja je najdalje otišla u procesu evrointegracija. Izričito su pohvaljeni novi zakoni o vladavini prava prema kojima je pravna država „dobrim delom zaokružena“, pa se Evropskoj uniji preporučuje da ubrza pregovore sa Crnom Gorom. Međutim, pažljivije čitanje izveštaja dovodi do zaključka da u Crnoj Gori curi na sve strane: Parlament je blokiran, korupcija je sveprisutna, ograničava se sloboda medija, postoji nedozvoljeni uticaj na pravosuđe, nedostaci u zaštiti manjina i teški problemi u oblasti zaštite životne sredine. To su tek neke stvari koje u zemlji ne idu kako valja.

Charles Tannock Porträt Großbritannien Europaabgeordneter

Konzervativni britanski političar Čarls Tenok zadužen je ispred Evropskog parlamenta za Crnu Goru

Da li su onda pohvale preuranjene i politički motivisane? Za Crnu Goru je zadužen konzervativni britanski političar Čarls Tenok. Najveći broj poslanika smatra da je on sačinio uravnotežen izveštaj. Tenok za DW kaže da je istina da korupcija i organizovani kriminal postoje u Crnoj Gori, kao i u većini balkanskih država, ali dodaje i da ta konstatacije ne sme da potisne činjenicu da je Crna Gora otvorila već 26 poglavlja koja su delom poprilično zahtevna. Na pitanje, gde on posebno vidi probleme, Tenok ukazuje na odgovornost opozicije: „Šteta je da od oktobarskih izbora opozicija bojkotuje parlament. Takođe i zbog toga demokratija ne funkcioniše tako dobro kao što bih i ja priželjkivao“.

„Mora se videti relacija“

Nevladine organizacije smatraju da demokratija nije uzorno funkcionisala ni pre bojkota parlamenta. Kritičari kažu da je reč o „stabilokratiji“ – ironično time izražavajući stav da je stabilnost, i po cenu otvorenog kršenja zakona, više na ceni, nego istinska demokratija. Nikos Andrulakis ne smatra da se Crnoj Gori gleda kroz prste zbog njenog nastojanja da uđe u NATO. On doduše dodaje da postoje geopolitički argumenti za prijem zapadnobalkanskih zemalja u EU, ali to po njemu nije izdaja vrednosti koje Unija zastupa. Tvaj socijalista kaže da se sve to mora videti u odnosu na druge zemlje u okruženju: „Ne želimo ništa da ulepšavamo. Sve zemlje regiona imaju velike probleme. Crna Gora ima samo nešto manje probleme“.

Uprkos ruskom protivljenju, NATO je Crnu Goru pozvao u svoje redove. Za socijaliste u Evropskom parlamentu te dve stvari nisu ni u kakvoj vezi. „Bila bi greška da se Evropska unija izjednači sa Severnoatlanskim paktom i da se iz bilo kog razloga spoje odvojeni pregovori“.

Čarls Tenok nije tog mišljenja. On kaže da su skoro sva poglavlja o pristupanju Severnoatlanskom paktu gotovo identična sa poglavljima u pristupnim pregovorima za EU: „Samo još mali broj članica Severnoatlanskog pakta mora da ratifikuje sporazum o pristupanju Crne Gore. Ako se ne desi ništa nepredviđeno – recimo da se Sjedinjene Američke Države u poslednjem trenutku predomisle – onda će Crna Gora ubrzo biti članica tog vojnog saveza“.

Briga zbog ruskog uticaja

Evropski parlamentarci bili su uznemireni špekulacijama o aktivnostima proruskih snaga i tajnih službi u Crnoj Gori. Zapadni mediji čak dovode u vezu Moskvu i navodni pokušaj puča protiv Mila Đukanovića. Čarls Tenok u svom izveštaju samo pominje nastojanja Rusije da „utiče na razvoj događaja u Crnoj Gori“. Na pitanje da li ima dokaze za tu tvrdnju ovaj Britanac je rekao da je to „javna tajna“, ukazavši na odgovarajuću izjavu britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona. Socijalista Nikos Andrulakis je skeptičan prema tim tvrdnjama: „Ne želim da govorim o tome bez jednoznačnih dokaza. Međutim, zamolio sam gospođu Mogerini da sve to istraži“. U tom kontekstu je pohvalio i spremnost Srbije da pomogne u iznalaženju istine.

Reklama