Uticaj ′Islamske Države′ u BiH | Politika | DW | 21.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Uticaj 'Islamske Države' u BiH

Bosna i Hercegovina se neprestano suočava sa sumnjom da je zemlja iz koje veoma veliki broj boraca odlazi u redove Islamske Države. Pri tome, realnost je, tvrde zvaničnici i stručnjaci, sasvim drugačija.

Provokacija redovno uspeva: u Gornjoj Maoči svako malo se pojavljuju zastave tzv. Islamske Države. Čas su istaknute na jednoj kući, čas na drugoj. Zastave fotografiraju i šalju novinarima. Nedavno je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) sprovela akciju u Gornjoj Maoči - naravno pre dolaska pripadnika SIPA-e zastave su ponovo nestale.

Bosanskohercegovačke vlasti među stanovništvom ne uživaju najbolji ugled, one slove za inertne i korumpirane. Ali kada je reč o radikalnim islamisima vlastima u BiH ne može se prebaciti inertnost. Nakon što je 2011. godine, tada 23-godišnji Mevlid Jašarević naoružan kalašnjikovom u sred dana izvršio napad na američku ambasadu u Sarajevu, vlasti su alarmirane i od tada su sprovedene brojne racije. Istovremeno, zbog boraca na stranim ratištima u junu prošle godine je donesen zakon kojim je građanima BiH zabranjeno da se bore u inostranstvu. Onaj ko regrutuje borce za džihad ili ko sam s tim ciljem putuje u druge zemlje može da računa sa kaznom do 10 godina zatvora.

Nakon slučaja Mevlida Jašarevića brojni stanovnici BiH takođe su po prvi put čuli za selo Gornja Maoča u kojem je živeo atentator. Već njegov izgled - gusta brada i odeća - govore o pripadnosti vehabijama. Pod vehabijama se misli na pripadnike sunitskog islama, kakav se propagira u Saudijskoj Arabiji. Ponekad se za njegove pripadnike koristi i termin »selefije«, pri čemu se oba ultraortodoksna pravca u nekim pitanjima razlikuju. Ono što im je u svakom slučaju zajedničko jeste nastojanje da islam, kako oni smatraju, vrate korenima, odnosno da uspostve pravila sa dogmatskim propisima koja su vladala u vreme propovednika Muhameda.

Zastave Islamske Države svako malo bivaju okačene na kućama u Gornjoj Maoči

Zastave Islamske Države svako malo bivaju okačene na kućama u Gornjoj Maoči

Evropski islam

Ovo poimanje islama predstavlja upravo suprotnost sunitskom islamu, koji se u BiH vekovima praktikuje, kaže Enes Karić, profesor na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu. Osmanlije su u BiH došle 1456. godine, a s njima je počeo i proces islamizacije lokalnog stanovništva. Ali taj proces se, kako kaže Karić, odvijao postupno više od 160 godina.

Karić naglašava da je bilo mnogo prelazaka na islam iz religijskih ubeđenja, ali da je najveći deo stanovništva konvertirao jer je u Osmanskom carstvu porez za muslimane bio manji, a muslimani su takođe mogli da obavljaju visoke državne funkcije i da poseduju zemljište. Tome se, kako kaže Karić, mogu pridodati još neki važni razlozi, koji su omogućili da u BiH nastane jedinstven, evropski islam. Islam se, kaže Karić, razvijao kao "urbana" doktrina - od gradova ka selima. Najvažnije interpretacije islama su dakle dolazile iz gradskih medresa.

Takođe, islam u BiH je uvek živeo u dijalogu sa drugim religijama u zemlji: katolicizmom i pravoslavljem, kao i judaizmom, kaže Karić. Jedan deo sefardskih Jevreja je nakon progona sa Iberskog poluotoka 1492. i 1513. svoje utočište pronašao u BiH koja je tada bila pod osmanskom vlašću.

Ne postoji "light islam" u BiH

Najkasnije od 1878. godine, kada je BiH anektirlala Habsburška monarhija, do danas muslimani u BiH žive u sekularnom društvu, kaže Karić. Društvu, u kojem doduše religija ima svoje mesto i u kojem ona živi, ali nema prioritetni status kada je reč o svakodnevnom uređenju života.

Karić odbija kritike islamskih država da se u BiH može govoriti o jednoj vrsti "light islama". On kao primjer navodi pitanje nošenja marame o čemu se stalno diskutuje. "Da, trebalo bi da bude omogućeno da marama bude nošena i na evropskim ulicama", kaže Karić. Ali nasuprot tome Karić kaže da mora biti postavljeno i sledeće pitanje: "Ko sebi zapravo dozvoljava da kritkuje žene koje ne žele da nose maramu, i ko sebi u tom slučaju dozvoljava da im osporava da budu dobre muslimanke?" Pozadina toga je da brojne moderne žene u BiH ne vide suprotnost u tome da ne nose maramu, ali da ipak praktikuju islam.

Problem boraca na stranim ratištima

Činjenica da da bi uprkos ovoj tradiciji moglo doći do rasprostranjenosti jedne grupe koja zagovara rigidno razumevanje islama, kao što su vehabije iz Gornje Maoče, je pre svega posledica ratnih dešavanja. Tokom rata su u BiH dolazili borci iz različitih islamskih zemalja kako bi se borili na strani muslimanskog stanovništva. Nakon rata nisu svi ovi borci - navodno ih je bilo oko 2.000 - napustili zemlju. Oni koji su ostali dobili su pasoše i vrbovali su mlade ljude za svoj religiozni pravac. Osim toga saudijske fondacije u BiH su počele da gledaju na BiH kao na novu sferu svog uticaja i svojim novcem omogućile izgradnju džamija i posvetile se širenju vehabizma.

Mevlid Jašarević u napadu na američku ambasadu u Sarajevu

Mevlid Jašarević u napadu na američku ambasadu u Sarajevu

Iz redova ovih novih propovednika potiče i do 160 bosansko-hercegovačkih boraca koji se navodno trenutno bore na strani Islamske države u Siriji i Iraku.

U džamijama i među muslimanskim stanovništvom ovi ekstremisti nailaze na odbijanje, ali ipak postoje dva faktora koja pogoduju radikalizaciji u religioznom smislu, kaže Dennis Grac, šef Naše stranke. S jedne strane su to, kako kaže, siromaštvo i loši ekonomski izgledi u jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope, i s druge, i neki političari koji se dodvoravaju turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

Erdogan slovi za pobornika neoosmanske orijentacije turske politike i radi na povratku konzervativnom islamu za koji se verovalo da je u Turskoj prevaziđen. 37-godišnji Grac, koji je završio školu u Nemačkoj i doktorirao na hamburškom Institutu za mirovna istraživanja i bezbednosnu politiku, o sebi samom kaže: "Ja sam prakticirajući vjernik-musliman, ali mi ovdje u BiH živimo islam koji ima sasvim drugu tradiciju. Sekularizam je ovdje nešto što se podrazumijeva i većina ga uopće ne dovodi u pitanje."

Angažman Zapada ne sme da prestane

U jednoj studiji za "U.S. Military Academy" na Vest Pojntu analitičar Steven Oluić je opisao stanje u kojem se BiH ali i zapadno društvo nalaze, odnosno to da zemlja nije sposobna za preživljavanje bez pomoći iz inozemstva.

"Sposobnost BiH da se odupre radikalnom islamu zavisi jako od kontinuiranog angažmana Zapada u ovom regionu. Kao i od činjenice da se umereni Bošnjaci moraju odupreti izazovima radikalnog islama i njegove ideologije."

U najmanju ruku je u BiH zajamčeno poslednje, radikalnu interpretaciju islama odbija većina stanovništva. Ali pažnja i podrška zapadnog društva mora i dalje biti usmerena na ovu zemlju.