Usvajanje Haićana: pomoć ili brutalni biznis?

Jedna sedmogodišnja devojčica priča da živi na ulici, zajedno sa ljudima kod kojih radi. Mora da radi kao i pre zemljotresa, ali sada je još gore. Svi su nervozni, tuku je. Čeka u redu za vodu, pere veš. Kada je čovek vidi takvu, poželi da je odmah povede svojoj kući i da je usvoji.

Možda je slično bilo i sa Amerikancima koji su u subotu uhapšeni na granici sa Dominikanskom republikom sa 33 dece. Oni su rekli da žele da ih spasu. Međutim, vlasti Haitija strahuju da je možda reč o trgovcima ljudima.

Niko ne zna koliko je dece na Haitiju ostalo bez jednog ili oba roditelja. I pre zemljotresa na Haitiju je bilo 400.000 dece bez roditelja, a ukupan broj stanovnika je – devet miliona. Usvajanje je jedan od načina da se toj deci pomogne. Međutim, uvek treba biti oprezan, a pogotovu kada se deca usvajaju posle ovakve jedne katastrofe, kaže Ruben Vedel iz Nemačke humanitarne organizacije za pomoć deci u nevolji:

„Mislim da je sada usvajanje opasno, trgovina decom cveta u ovakvim situacijama. Mnogo manje se kontroliše nego inače, situacija je veoma haotična. Prvi korak je da se deca registruju. Ako niko ne zna da deca postoje, onda ih niko neće ni tražiti“.

Od Vlade Haitija za decu samo – sažaljenje

Otprilike trećina dece na Haitiju nije uvedena u matične knjige. Vladu to do sada nije naročito brinulo. Pored Gvatemale, Haiti je oduvek bio raj za trgovce ljudima u Americi. Hiljade dece je legalno usvojeno – i to je dobro. Ali ne zna se koliko hiljada dece je jednostavno nestalo. UNICEF procenjuje da jedna beba na tržištu košta i do 10.000 dolara.

Haiti nikada nije potpisao sporazum o zaštiti dece koji je 1993. donesen u Hagu. Vlada je sažaljevala oko 250.000 dece robova, ali nije učinila ništa da im pomogne. Zbog zemljotresa se položaj dece u Haitiju sigurno pogoršao. Da se tamo trguje decom, da se deca zlostavljaju i zloupotrebljavaju kao roblje – to nije novo. Međutim, sada se uzbudila svetska javnost.

Hitna usvajanja su sada opasna, prvo se mora pomoći deci na licu mesta, moraju se tražiti roditelji, ispostaviti papiri, izgraditi sirotišta. Potom bi čak bilo poželjno legalno usvajati decu, jer siročića, koje treba izvući iz bede i ropstva – ima zastrašujuće mnogo.

autori: Mihael Kastricijus / Dijana Roščić

odg. urednik: Nemanja Rujević