Ustavni sud odlučuje o sudbini evra | Politika | DW | 11.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ustavni sud odlučuje o sudbini evra

Hoće li Nemački ustavni sud da zaustavi formiranje Stalnog fonda za finansijsku pomoć ESM i tako ugrozi evro? Čitav dan su u napetoj atmosferi zagovornici i protivnici „zaštitnog kišobrana“ iznosili svoje argumente.

Mada se radilo samo o usmenoj raspravi u hitnom postupku o privremenoj odluci suda, oči, ne samo nemačke već i velikog dela međunarodne javnosti, u utorak (10.7.) su bile uprte u mali nemački grad Karlsrue gde se nalazi sedište Saveznog ustavnog suda. Interesovanje je razumljivo kada se ima na umu tema o kojoj bi sudije trebalo da donesu odluku: usklađenost zakona izglasanog u saveznom parlamentu o odobravanju dodatne finansijske pomoći ugroženim zemljama evrozone u okviru fonda ESM.

Ukoliko bi sudije došle do zaključka da je taj zakon protivan osnovnom zakonu, mogle bi da nalože predsedniku Nemačke Joahimu Gauku da zakon ne potpisuje, što znači da on ne bi ni mogao da stupi na snagu. Posledice bi bile nesagledive, kako po Nemačku, tako i po čitavu konstrukciju sistema finansijske pomoći zemljama evrozone u krizi, a na kraju i po samu zajedničku valutu – evro.

Teška odluka

Zbog toga je, mada se radilo samo o raspravi koja prethodi donošenju privremene odluke, interesovanje bilo veliko: iz obrazloženja privremene odluke često se može videti u kom pravcu sud razmišlja i kako bi na kraju mogla da izgleda konačna odluka. Pred sudijama je teška dilema, naglasio je predsednik Ustavnog suda Andreas Voskule.

Oni moraju da odluče šta bi bila veća šteta: s jedne strane postoji opasnost da se zaustavljanjem formiranja zaštitnog fonda ESM na finansijskim tržištima izazove haos, mada se na kraju može ispostaviti da je zakon koji je dobio većinu u parlamentu ipak bio u skladu sa osnovnim zakonom. S druge strane je opcija dopuštanja da se zakon potpiše i time on stupi na snagu, a kasnije se ustanovi da je protivan osnovnom zakonu. U tom slučaju, naime, više ni nemačka vlada ni parlament ne bi mogli ništa da promene, s obzirom na to da bi po međunarodnom pravu zakon već bio na snazi.

Ministar finansija Volfgang Šojble obratio se Ustavnom sudu

Ministar finansija Volfgang Šojble obratio se Ustavnom sudu



Radi se o novcu...

Pritom se radi o izuzetno mnogo novca. Sedamnaest zemalja koje su potpisale ugovor o osnivanju Fonda za pomoć ESM obavezale su se da mu na raspolaganje stave ukupno 700 milijardi evra - novac kojim bi trebalo pomagati zemljama koje se nađu u finansijskoj i dužničkoj krizi. Za sada je tih zemalja pet - Grčka, Irska, Portugalija, Španija i Kipar - a u poslednje vreme se nagađa da bi uskoro mogla da im se pridruži i Slovenija. Na poslednjem Samitu EU dogovoreno je da se pomoć ubuduće može davati i direktno bankama koje su u krizi.

Uz ESM je, međutim, povezana i ideja fiskalnog pakta. Njome se predviđa davanje finansijske pomoći samo onim zemljama koje se obavežu na uvođenje budžetske discipline i realizaciju opsežnih mera štednje. Na tome posebno insistira Nemačka. Tako je prilikom izlaganja svog stava naveo nemački ministar finansija Volfgang Šojble. On je rekao da je Stalni fond za pomoć ESM efikasniji instrument za borbu protiv krize od sadašnjeg, privremenog fonda EFSF. Jedna od promena je i to da će ubuduće Nemačka morati da garantuje za manje iznose nego što je to sada slučaj.

Istovremeno, Šojble je upozorio na opasnost u slučaju odlaganja stupanja na snagu fonda ESM. To bi moglo da dovede do značajnog gubitka poverenja finansijskih tržišta u evrozonu i u odlučnost zemalja članica da se suoče s krizom i protiv nje se efikasno bore. Jedna od posledica bi u tom slučaju moglo da bude i istupanje nekih zemalja iz evrozone, upozorio je ministar.

…i o demokratiji

Ali, osim o finansijskom aspektu, Ustavni sud još više mora da se pozabavi političkim i pravnim aspektom. Protivnici zakona o ESM smatraju da se njime krši tzv. „Bail-Out“ načelo. Radi se o principu da ni jedna država ne garantuje za dugove neke druge države. Osim toga, ugovor o fondu ESM predviđa neograničene garancije država - 700 milijardi evra navedeno je kao početna suma, ali je Veću guvernera, centralnom upravnom organu ESM, omogućeno da samo, po sopstvenom nahođenju, tu svotu povećava. I na kraju se prema tekstu ugovora o osnivanju fonda ESM ne predviđa mogućnost da neka zemlja jednog dana iz njega izađe. To znači da taj fiskalni pakt Evropskoj uniji omogućava bitan uticaj na nacionalne državne budžete pojedinih zemalja. Sve to faktički smanjuje pravo na samostalno raspolaganje državnim budžetom koje pripada nemačkom parlamentu, što je osnovnim zakonom izričito propisano.

Odluka se očekuje tek krajem jula

Odluka se očekuje tek krajem jula



Apokaliptični scenariji

ESM je trebalo da stupi na snagu 1. jula 2012, a fiskalni pakt početkom 2013. Ali ti rokovi su već pomereni - privremena odluka nemačkog Ustavnog suda očekuje se tek krajem jula, a konačna odluka do kraja godine. Za sada se još ne može predvideti ni kakve će posledice po strategiju spasavanja evra imati već i to odlaganje stupanja na snagu ESM, a pogotovo je nemoguće predvideti šta bi se dogodilo da Ustavni sud nemački zakon o pristupanju Fondu proglasi neustavnim i time ga poništi.

Zagovornici ESM i Fiskalnog pakta govore o apokaliptičnom scenariju po čitavu Evropsku uniju. Nemačka, naime, treba da osigura oko trećinu ukupnog kapitala ESM, što znači 22 milijarde evra direktnih uplata i još garancije za dodatnih 168 milijardi. Zbog toga bez Nemačke ESM neće ni biti. A ako u zemlji bude morao da se sprovodi referendum kako bi se promenio osnovni zakon, veliko je pitanje da li će se Nemci većinski složiti s tim da se bitna prava njihovog samostalnog odlučivanja o državnom budžetu prebace na neko gotovo anonimno Veće guverner ESM koje niko nije birao i koje građanima ni na koji način ne polaže račun.

Autori: Dafne Gratvol / Zoran Arbutina
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama