Uskrsnuće ruske moći | Politika | DW | 23.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Uskrsnuće ruske moći

Ruski medved se probudio i sada vodi glavnu reč na Bliskom istoku. Ruska moć sprovodi se na račun pasivnosti Sjedinjenih Država. Ipak, može se lako ispostaviti da uticaj Kremlja nije toliki kolikim se predstavlja.

Nominovan za Nobelovu nagradu za mir, na Forbsovoj listi moćniji od američkog kolege, a uskoro će posetiti i papu – dobra jesen za Vladimira Putina. U toj atmosferi ruski predsednik se lako profiliše kao patron nad Bliskim istokom – početkom nedelje telefonira sa predsednicima Sirije i Irana Bašarom al Asadom i Hasanom Rohanijem. Onda su mu u Moskvu došli izraelski premijer Benjamin Netanjahu i turski kolega Redžep Erdogan.

„Ruska moć vaskrsava kroz bliskoistočno pitanje“, kaže Džonatan Ijal iz britanskog trusta mozgova RUSI, (Royal United Services Institute). „U tom regionu su ljudi frustrirani američkim odnosom, pre svega u pregovorima o iranskom nuklearnom programu. Mnogi veruju da Vašington radi protiv njihovih interesa“, kaže Ijal. Saglasan je i Leon Aron, direktor Ruskih studija na američkom institutu Enterprajz. „Jasno je da Putin ima pod kontrolom niz faktora koji otvaraju Rusiji prostor.“

Tri kanala: Sirija, Egipat, Iran

Još se prepričava Putinov spektakularan politički potez – na jednoj konferenciji za štampu, američki državni sekretar Džon Keri maltene najavljuje intervenciju u Siriji. Jedna novinarka pita – može li se intervencija ikako izbeći? Keri, pomalo zatečen, kaže da može, ako Sirija pristane da preda i uništi svo hemijsko oružje. Putin sa Bašarom al Asadom dogovara da se igra upravo na tu kartu. „To je bilo sjajno urađeno“, priznaje Aron.

Na sličan način, vakuum je popunjen i u Egiptu. Bela kuća otkazuje vojnu pomoć ovoj zemlji nakon što je vojnim pučem svrgnut predsednik Mohamed Mursi. I Rusi opet stižu, u moćnoj delegaciji su dva Sergeja, ministar spoljnih poslova Lavrov i odbrane Šojgu. U Kairu su prošle nedelje dogovarali prodaju ruskih raketa Egiptu.

Russia's President Vladimir Putin (R) meets Turkey's Prime Minister Tayyip Erdogan in Strelna near St. Petersburg November 22, 2013. REUTERS/Aleksey Nikolskyi/RIA Novosti/Kremlin/Handout via Reuters (RUSSIA - Tags: POLITICS) ATTENTION EDITORS - THIS IMAGE HAS BEEN SUPPLIED BY A THIRD PARTY. IT IS DISTRIBUTED, EXACTLY AS RECEIVED BY REUTERS, AS A SERVICE TO CLIENTS

Vladimir Putin i Tajip Erdogan u St. Petersburgu, 22.11.2013.

Na ruku Moksvi ide i razvoj u Iranu – novi predsednik, umereni Rohani, spreman je na ustupke oko nuklearnog programa, što bi moralo da povuče popuštanje sankcija ovoj zemlji. A to, opet, zateže odnose Vašingtona sa tradicionalnim saveznicima, Izraelom i Saudijskom Arabijom. „Očigledno postoji nesaglasnot među zapadnim partnerima oko popuštanja sankcija Iranu. Time je Amerika ponovo oslabljena“, priča Aron. Dodaje da se Rusija ionako kao velika sila definiše uvek u poređenju sa Amerikom.

Ruska snaga ili američka slabost?

Stefen Šestanovič, ruski stručnjak u američkom Savetu za spoljne odnose (Council on Foreign Relations, CFR), za DW kaže da i američki građani vide odnose dve svetske supersile slično kao i Putin. „U Americi preovlađuje stav da je Putin automatski antiamerički nastrojen. Svaki njegov uspeh, posmatra se kao američki neuspeh.“ Šestanovič smatra da su ruski uspesi u Siriji ili Egiptu samo prekrili u suštini neuspešnu spoljnu politiku – prema Evropi, Bliskom istoku, ali i samoj Americi.

Moć uvek ima i granice. Lila Ševcova iz moskovskog centra Karnegi smatra da Ruska trenutna moć ne može biti trajna jer Kremlju manjka ono što se u teoriji zove soft power – diplomatskih kapaciteta, svega onoga što nisu mišići. Uz to, kaže ova stručnjakinja, Putina baš kao i Obamu more domaći problemi. „Za Putina je spoljna politika samo način da se učvrsti na domaćoj sceni. Mnogi koji ne podržavaju njegovu unutrašnju politiku, nasuprot tome podržavaju rastući značaj Rusije u svetu. Rusija tone u krizu koju kompenzuje na međunarodnoj sceni. To se nekako pogodilo sa posrtanjem Zapada na istom terenu.“

Bela kuća neće večno spavati

Blick auf Moskauer Kreml vom Roten Platz. Blickrichtung Südost. Mit dem Lenin-Mausoleum, dem Erlöser-Turm und dem Senatspalast (der zentrale Amtssitz des Präsidenten). Copyright: DW/Alexander Scherer Aufgenommen am 01.08.2013.

Crveni trg i Kremlj

Stručnjaci veruju da će ta uzdržanost SAD na Blsikom istoku biti kratkog veka. Pre svega, Amerika bi ponovo mogla da se vrati imidžu „jedine svetske sile“ kada Barak Obama napusti funkciju 2016. godine. „Američka politika je usko vezana za ljude koji su na funkciji“, objašnjava Džonatan Ilaj. „Sećam se da se posle Vijetnamskog rata govorilo kako će se SAD na 20 ili 30 godina primiriti. Pa, eto, samo pet godina kasnije izabran je Ronald Regan i čitava intelektualna atmosfera promenila se preko noći.“

Uz to, nema realnih osnova za tvrdnju da će američka uloga u svetu dalje gubiti na značaju. „Pogledajte američke izdatke za vojsku: "SAD su vojno jače od svih drugih nacija i to će tako biti još decenijama“, kaže Ilaj. „Ima hiljadu razloga što smatram da je obična koještarija ideja da će SAD zaboraviti na Bliski istok“, dodaje, i nabraja tri glavna razloga: opstanak Izraela; značaj energetskih resursa za svetsku privredu, mada Amerika nije toliko zavisna od fosilnih goriva iz tog regiona; i opasnosti za bezbednost koje predstavljaju širenje oružja za masovno uništenje i ekstremisti sa Bliskog istoka.

Svi ovi razlozi, razume se, nisu dovoljni da se Putinu oduzmu lovorike moći koje ga trenutno krase. Bez obzira koliko će trajati.

Autori: Benjamin Najt / Nemanja Rujević

Odg. urednica: Dijana Roščić