Uskoro evropske bespilotne letelice? | Politika | DW | 24.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Uskoro evropske bespilotne letelice?

Tri velika evropska koncerna vojne opreme zalažu se za proizvodnju i prodaju novog modela bespilotnih letelica. Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen još nije prihvatila tu inicijativu.

Ursula fon der Lajen povukla je kočnicu za evropsku industriju naoružanja. „Trenutno ne postoji pritisak da se odluka donese“, rekla je ministarka, aludirajući na nabavku evropskih bespilotnih letilica.

Tri velike firme koje se bave vojnom tehnikom stvari vide drugačije – one žele da razviju takvu letelicu u okviru projekta MALE2020. Radi se o kompanijama Erbas Difens, Daso Avinjon i Alenija Aermaki. One su prošle nedelje uputile predlog o razvoju evropske bespilotne letelice ministarstvima odbrane Francuske, Nemačke i Italije.

MALE u nazivu projekta predstavlja skraćenica za „Medium Altitude, Long Endurance“ što znači “srednja visina, dugi domet”. Preciznije, nova bespilotna letelica trebalo bi da dostiže visinu od 15 kilometara i da ostaje u vazduhu do 24 sata.

U oružanim snagama postoji „očigledna potražnja”, tvrdi direktor odeljenja Erbasa za proizvodnju naoružanja, Bernhart Gervert. Planovi ovih firmi uključuju fazu uobličavanja projekta koja bi trebalo da potraje dve godine i tokom koje bi koncerni razgovarali sa vladama o finansiranju projekta i o tome da li bi ove letilice trebalo da budu naoružane. Nakon toga bi valjalo doneti konačnu odluku o razvoju ovih odbrambenih sistema.

Berhart Gevert najavljuje „jeftinu i pouzdanu“ bespilotnu letelicu do 2020. godine, i smatra da će se „ubrzo preduzeti naredni korak.“ Međutim, ministarka Fon der Lajen je taj naredni korak pomerila za kraj juna. Naime, tog datuma će parlamentarni odbor Bundestaga za odbranu održati otvoreno saslušanje na temu bespilotnih letelica.

Novi pristup za novu generaciju borbenih mašina

Nemačka vojska već koristi bespilotne letelice za izviđanje. Srednjoročno gledano, Nemačkoj su ipak potrebni novi sistemi, kaže stručnjak za naoružanje Kristijan Meling iz Fondacije za nauku i politiku u Berlinu. Vojska je za sada dobro opremljena takvim mašinama što se izviđanja tiče, ali za industrijski razvitak nove generacije bespilotnih letelica treba vremena. „Zbog toga je hitno potrebno doneti odluku da se donese odluka da li želimo ove bespilotne letelice i da li ćemo ih želeti u budućnosti“, naglašava Meling.

Ideja da se razvije bespilotna letelica za celu Evropu nije nova. Pomenute tri firme su još u leto 2013. pokušale da otpočnu poslove vredne milijarde evra. Nemci su i tada odložili odluku, a razlog su bili parlamentarni izbori u toj zemlji.

Kada je sklopljen sporazum o velikoj koaliciji između demohrišćana i socijaldemokrata, u sporazumu je pomenuto da će nemačka vojska biti upućena ka bespilotnim letelicima i da će se „promovisati zajednički evropski razvoj bespilotnih vazduhoplovnih mašina.“ Istovremeno, tadašnji zastupnik stranke SPD-a u pregovorima, Frank-Valter Štajnmajer, rekao je da ne veruje da će vlada doneti odluku po pitanju borbenih bespilotnih letelica u ovom mandatu. Štajnmajer je trenutno ministar spoljnih poslova

Bespilotne letelice drmaju fotelje

Ursula fon der Lajen za sada izbegavala temu “bespilotnih letilica”, i to nije slučajno. Njen prethodnik u tom ministarstvu, Tomas de Mezijer, gotovo je izgubio svoju funkciju zbog fijaska oko letelice za izviđanje Evrohok koju su zajednički razvijali Erbas i američka firma Nortop-grumand. Ministar je zaustavio taj projekat zbog problema sa dozvolama za nemački vazdušni prostor i povećanja troškova.

Kad god se u Nemačkoj raspravlja o nabavci ovakvih letelica, uvek se postavlja pitanje da li oni treba da budu naoružani. Planirani MALE2020 imao bi mogućnost da se naknadno opremi naoružanjem. Nemačko vazduhoplovstvo u principu odobrava nabavku naoružanih bespilotnih letelica, a bivši ministar odbrane De Mezijer je i sam više puta zastupao to gledište.

"Bolje je razviti letelice nego ih kupovati"

Prestavnica stranke Levice za odbranu, Kristine Buholc, to kritikuje. Ona podseća da većina stanovnika ne želi borbene bespilotne letelice. Ali, kako se kaže u jednom saopštenju za štampu, Erbas Difens traži nove milijarde iz državne kase za sprovđenje tog projekta, a „miniistarka Fon der Lejen zvanično ćuti, dok je njeno ministarstvo iza kulisa već naručilo ispitivanje o nabavci borbenih bespilotnih letilica strane proizvodnje.“ Ministarstvo odbrane je demantovalo da već postoje konkretni dogovori sa predstavnicima industrije naoružanja o bespilotnim letelicama.

Predsednik parlamentarnog odbora za odbranu Hans-Peter Bartels iz SPD-a, kaže da se u principu zalaže za razvoj evropskih izviđačkih bespilotnih letelica. Prema njegovim rečima, to varijanta je bolja nego kupovina istih iz Amerike ili drugih zemalja. Ali, kada se radi o njihovom naoružavanju, mora se razjasniti „koje aspekte međunarodnog prava, koje vojne scenarije i koje političke implikacije ima upotreba naoružanih bespilotnih letelica“, kaže on za Dojče vele. Pri tome izražava skepsu: „Još niko nije uspeo da mi pokaže veoma ubedljiv vojni scenario u kome bi upotreba naoružanih letelica u klasičnom konfliktu donela prednost.“