Usklađivanje Balkana sa stavovima EU | Evropa | DW | 26.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Usklađivanje Balkana sa stavovima EU

Iako EU očekuje od svih zemalja Zapadnog Balkana da joj se približe u stavu prema Ukrajini, u Briselu smatraju da ukrajinska kriza neće imati uticaja kako na evrointegracije tako i na stablinost u regionu.

Brisel očekuje od zemalja Zapadnog Balkana da se u procesu evrointegracija što više usklade sa Evropskom unijom, između ostalog i u oblasti spoljne politike i međunarodnih pitanja. U tom cilju, sa svim zemljama regiona ostvaren je bilateralni kontakt povodom situacije u Ukrajini i objašnjene evropske pozicije po tom pitanju.

„Evropska unija poziva treće zemlje da se pridruže pozicijama koje usvoje 28 članica Unije. To važi i u kontekstu situacije u Ukrajini i konkretno sankcija koje su usvojene“, objašnjava za Dojče vele portparolka šefice diplomatije EU Maja Kocijančić: „To je posebno važno za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. Odluka je na njima, ali zemlje koje imaju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju imaju i obavezu o usklađivanju sa pozicijama spoljne politike EU. Ambicija je da takvo usklađivanje sa evropskim stavovima bude što veće“, dodaje Kocijančić.

Od zemalja Zapadnog Balkana, stav EU povodom situacije u Ukrajini podržale su Albanija i Crna Gora. Makedonija se nije izjašnjavala, dok Beograd „balansira“ između Brisela i Moskve. U BiH, ni po tom pitanju, nema konsenzusa, pri čemu predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kaže da podržava „demokratski izraz volje naroda na Krimu“.

Brisel prati koliko Zapadni Balkan podržava njene odluke

Iako u Briselu naglašavaju da zemlje koje pretenduju na članstvo u EU nemaju pravno formalnu obavezu da podrže takve odluke zemalja članica Unije, istovremeno se i upozorava da se obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju „budno prate“, i da će imati „svoje efekte“ na godišnje izveštaje o napretku svake zemlje pojedinačno u procesu evrointegracija. Evropski analitičari međutim ocenjuju da ukrajinska kriza neće doneti promene u odnosu EU prema evrointegracijama Zapadnog Balkana.

„Usklađivanje spoljnih politika zemalja Zapadnog Balkana sa EU jeste poželjno, ali u ovom trenutku ono nije neophodno niti odlučujuće pitanje“, kaže za Dojče vele direktor grupe Nezavisnih diplomata Nikolas Vajt.

Diplomatski izvori u Briselu kažu da EU ipak očekuje da će joj se zemlje koje pretenduju na članstvo približiti što više u stavu prema Ukrajini, dodajući da se shvata i „težinu pozicije“ za Srbiju ili BiH. Sa jedne strane, od BiH se očekuje da „reši svoje interne procedure“, dok se od Beograda očekuje „malo jasniji stav“ i neskrivanje iza još ne formirane vlade.

„Srbija je, po mom mišljenju, verovatno prvi kandidat za sledeću članicu EU, ispred i Crne Gore ili Albanije. U ovom trenutku tu ne vidim bilo kakve promene kao rezultat krize u Ukrajini“, kaže za Dojče vele analitičar Centra za evropske političke studije u Briselu, Majkl Emerson.

Nema povezivanja situacije u Ukrajini i Republike Srpske

Poznavaoci balkanskih prilika u Briselu ocenjuju da ne postoji pretnja od destabilizacije situacije na Zapadnom Balkanu kao posledica „krimskog scenarija“. Povodom izjave predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, da se u RS „dobro prati ono što se događa u svetu“ i da će se „raditi na primeru najboljih svetskih iskustava, kada za to dođe vreme“, u Centru za evropske političke studije kažu da EU ne bi trebalo da komentariše niti da pravi bilo kakvu vezu između izjava predsednika Dodika i situacije u Ukrajini: „Ne mislim da će se takve poruke iz Republike Srpske uzeti za ozbiljno od strane EU niti od Srbije ili Hrvatske”, ocenjuje Emerson za DW.

Da su se argumenti o „samoopredeljenju i referendumu se mogu čuti i ranije“, podseća Nikolas Vajt i dodaje: „Republika Srpska status nije promenila ni kada je Crna Gora postala nezavisna, ni kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, niti kada je to učinio Južni Sudan. Ako je sada nešto postalo jasno, to je reakcija EU koja je pokazala da se takva vrsta promena granica ne toleriše u međunarodnoj zajednici.“

Vajt kaže da su se iz različitih delova Balkana poslednjih dana mogla čuti tumačenja o tome kako je „Rusija sada pokazala da je na njihovoj strani“. U pitanju je „preterani optimizam“, kaže Vajt: „To jednostavno nije istina jer Rusija je samo na ruskoj strani i ni na čijoj više“, zaključuje Vajt u razgovoru za Dojče vele.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković