Uoči Dana pobede: Opasnost od razdora među Rusima u Nemačkoj | Evropa | DW | 06.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Uoči Dana pobede: Opasnost od razdora među Rusima u Nemačkoj

Svake godine 9. maja Rusija slavi pobedu nad Hitlerovom Nemačkom. U Nemačkoj se očekuju proruske demonstracije, a one bi ove godine još više mogle da podele rusku zajednicu u toj zemlji.

U ruskoj zajednici u Nemačkoj uočava se podela između proruskih demonstranata, onih koji se u kolonama automobila kreću kroz nemačke gradove izražavajući tako podršku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, i velike većine kritičara Putina koji na demonstracijama solidarnosti sa Ukrajinom osuđuju rusku agresiju. Ta podela razdvaja porodice i prijatelje, a često dovodi i do žestokih svađa.

Devetog maja bi svađe mogle da se zaoštre. Tog dana, naime, Rusija slavi svoj najvažniji praznik: pobedu Crvene Armije nad Hitlerovom Nemačkom 1945. Proruske grupe u Nemačkoj najavile su izlazak na ulice. Proteklih godina je Putin često zloupotrebljavao tu proslavu za svoju propagandu. Ove ratne godine to bi moglo da igra još veću ulogu. I u Nemačkoj.

-pročitajte još: Nemačka: Opet proruski protesti, ali i kontra-demonstracije

Strah od eskalacije

„Raste zabrinutost da bi brojna najavljena okupljanja 8. i 9. maja, povodom obeležavanja kraja Drugog svetskog rata – a u Berlinu ih je, prema navodima Pokrajinskog ureda za borbu protiv kriminala najavljeno 30 – mogla da dovedu do eskalacije“, kaže Fabio Geli iz Medijske službe za integraciju.

Toga se pribojava i Medina Šaubert. Ona radi za berlinsko društvo „Vision“ i informiše ljude poreklom iz Rusije o državnoj propagandi Kremlja. Šaubert upozorava da bi izveštaji o demonstracijama podrške Putinu mogli da stvore pogrešnu sliku o ruskoj zajednici u Nemačkoj.

Vojna parada na Crvenom trgu u Moskvi 9. maja 2021.

Vojna parada na Crvenom trgu u Moskvi 9. maja 2021.

„Trudimo se da se protiv borimo“, kaže Šaubert i naglašava da medijski izveštaji o demonstracijama Putinovih simpatizera koriste ruskoj propagandi. „Čim se održe neke demonstracija s kolonom automobila, RIA Novosti na svom onlajn-portalu objavi video o tome.“ A to gledaju i oni koji nemaju jasan stav, pa se, kaže Šaubert, „pod uticajem propagande pitaju – ako ljudi za to idu da demonstriraju, zašto ne bih i ja?“

Podela zbog ruske propagande

Ruskoj zajednici u Nemačkoj pripada oko tri i po miliona ljudi. Radi se o ljudima koji govore ruski, a doselili su iz Rusije ili neke druge države s područja bivšeg Sovjetskog Saveza. Nema aktuelnih podataka o medijima preko kojih se oni informišu. Kod nekih važnu ulogu igraju ruski državni mediji koji stvaraju razdor. Zato je veoma važno, kaže Medina Šaubert, da se izveštava o kontrademonstracijama i demonstracijama solidarnosti s Ukrajinom, „kojih će biti veoma mnogo 8. i 9. maja“.

Zajednica se ne sme predstavljati tako kao da u Nemačkoj samo postoje ljudi odani Putinu, kaže Šaubert. „Razdor između ljudi koji govore ruski i ostatka društva time bi definitivno bio pojačan.“ Medina Šaubert je i sama žrtva Putinove propagandne mašinerije. Nakon ruske aneksije Krima 2014. godine ona i sama ne razgovara više s dvojicom svojih rođaka. „Znam tačno, kad bismo seli za isti sto mi bismo dva-tri sata vikali jedni na druge i razišli se zajapureni.“ Oba rođaka su oduševljena onim što oni smatraju Putinovom disciplinom i redom, „iako nisu nikad bili u Rusiji da bi to videli“, kaže Šaubert.

Policajci zaustavljaju proruske demonstrante u automobilima u Frankfurtu na Majni 10. aprila 2022.

Policajci zaustavljaju proruske demonstrante u automobilima u Frankfurtu na Majni 10. aprila 2022.

Tri grupe

Sergej Prokopkin, pravnik i savetnik za borbu protiv diskriminacije, upozorava na opasnost od ciljane propagande i lažnih vesti u vezi s navodnim antiruskim napadima. Prilikom demonstracija protiv navodne rusofobije govorilo se, kaže, i o izmišljenim slučajevima diskriminacije. Kolone automobila ne pomažu – „tu se pre razvija mržnja“ prema ljudima iz Ukrajine, kaže Prokopkin.

U zajednici koja govori ruski uočavaju se tri grupe, kaže Tatjana Golova, sociološkinja iz Centra za istočnoevropske i međunarodne studije u Berlinu: politički aktivni protivnici ruskog napada na Ukrajinu, ljudi koji ne žele da zauzmu stav i oni koji protestuju protiv diskriminacije ljudi u Nemačkoj koji govore ruski i pritom delimično „podržavaju rusku državu i njenu agresivnu spoljnu politiku“. Novo je da te grupe u međuvremenu prilikom svojih akcija deluju jedne protiv drugih, recimo kad se najave neke demonstracije i kontrademonstracije.

Savezna ministrarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer sigurno će budno da prati proruske demonstracije povodom 9. maja. Ona je na Tviteru još 10. aprila napisala da policija detaljno prati one koji veličaju Putinov agresivni rat. „Ja sam za dosledno kažnjavanje kad god se pređe granica kažnjivosti. Tu mi kao država imamo zadatak zaštite.“

To koliko se rat odražava i na Nemačku, pokazuje i aktuelno istraživanje Medijske službe za integraciju koje je sprovedeno u pokrajinskim i saveznom uredu za borbu protiv kriminala. Prema tom ispitivanju, od početka ruske invazije 24. februara vlasti su registrovale oko 1.700 krivičnih dela povezanih s invazijom. Najviše je zabeleženo oštećenja stvari, recimo lomljenje izloga, bušenje guma ili ispisivanje grafita na zgradama.

Više od 200 krivičnih dela nedeljno

Krivična dela bila su usmerena protiv osoba ili njihovih firmi, a između ostalog – ali ne samo – i protiv ljudi ukrajinskog ili ruskog porekla. Bilo je i nasilnih dela. „Savezna kriminalistička služba procenjuje da se nedeljno dogodi oko 200 krivičnih dela – s tendencijom smanjenja“, navodi se u istraživanju Medijske službe.

Još jedan rezultat tog istraživanja je da je u Nemačkoj već pokrenuto više od 170 istražnih postupaka koji su povezani s korišćenjem znaka „Z“ koje označava podršku ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.