Unosni karnevalski poslovi

Oni koji su se početkom februara zatekli u najvećoj robnoj kući sa karnevalskom opremom u Kelnu, osećaju se kao da su se ponovo vratili u dane zimskih rasprodaja. U Kelnu se karnevalisti guraju u potrazi za prikladnim kostimima i perikama i dodatnoj opremi. Nedelju dana pre centralne karnevalske svečanosti 15 000 kupaca poseti ovu robnu kuću. Karnevalska odeća može se nabaviti i po ceni od 5, 95 eura, ali karnevalisti na Rajni plaćaju daleko više za svoje kostime jer ne štede na ovom zadovoljstvu. Prema rezultatima studije nemačke banke industrija igračaka prošle godine je na tome ostvarila promet od 290 miliona evra, a ove godine, uprkos povećanog poreza na dodatu vrednost očekuje se još veći promet. Frank Šreder, poslovodja najveće robne kuće za karnevalsku opremu u Kelnu objaššnjava zašto je to tako:

„Karnevalista je emocionalni kupac. Gradjanin Kelna ne pita za cenu kada je reč o karnevalskom maskiranju. Karneval je poput religije u Kelnu, i ovde se slavi kao velika svečanost.“

Pored kostima tokom karnevala su na ceni i slatkiši. Praline, čokolade, bombone, nazvane „kamele“ su neizostavni deo vrhunca svečanosti kada kroz grad prolazi velika karnevalska povorka, publika koja stoji na trotoarima biva zasuta sa 150 tona slatkiša i mnogo cveća. Tako je u Kelnu, u Diseldorfu učesnici karnevalske povorke bace 60 tona slatkišša. O tome koliki je privredni značaj karnevala za industriju slatkiša, Torben Erbrat, glasnogovornik Udruženja nemačke industrije slatkiša kaže:

« Industrija slatkiša proizvodi sezonsku robu i svaka sezona je značajna. Na karneval ne otpada ni jedan posto ovog obrta. Mnogo više se proda za vreme uskršnjih i božićnih praznika. Postoje firme koje su se specijalizovale za proizvode koji se tokom karnevala bacaju publici. Za branšu u celini, karneval nije važan privredni faktor. «

Kao i u industriji slatkiša, karneval privremeno puni kase i u sektoru ugostiteljstva. Prema navodima Udruženja nemačkih karnevala od novembra, do februara koliko traju karnevalske ceremonije, stvori se 12 000 dodatnih, sezonskih radnih mesta pre svega ugostiteljstvu i starom gradskom jezgru, gde su koncentrisana karnevalska zbivanja.

Isto je i u hotelijerstvu. Dok Keln u danima karnevala beleži 20 posto više noćenja, u Diseldorfu nema povećane tražnje. Torsten Helvig, glasnogovornik udruženja DEHOGA u Severnoj Rajni Vestvaliji navodi razloge

„Problem Dizeldorfa je u tome što prilikom karnevala izostaju normalni poslovi, a novi gosti ne dolaze zbog karnevala. Karneval u Diseldorfu je veliki, ali on je bio i ostaje regionalna manifestacija, za razliku od Kelna. U Keln dolaze i posetioci iz inostranstva. „

Takozvani „ružičasti ponedeljak“ je vrhunac slavlja, kada kroz grad prolazi velika karnevalska povorka . Na ulicama Kelna okuplja se oko milionipo posetilaca. Iz inostranstva najveći broj gostiju stiže iz Belgije, Francuske i Holandije.

Tokom sezone karnevala privreda Kelna ostvari 330 miliona evra. Od toga se oko 8 miliona evra vrati u gradske kase. Jozef Zomer, rukovodilac Kelnskog turizma je veoma zadovoljan..

„Karneval je blagoslov za grad, jer zaista u pravom smislu te reči, pretstavlja peto godišnje doba. Dodatne poslove, kojih inače ne bi bilo.“

Prija Palsule Desaj