UN: Ne zaboravimo Siriju! | Politika | DW | 08.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

UN: Ne zaboravimo Siriju!

UN pozivaju na uzbunu: preko 250.000 Sirijaca živi u gradovima pod opsadom. Odsečeni od spoljašnjeg sveta, oni su taoci zaraćenih strana, koje koriste sva sredstva kako bi pobedili neprijatelja.

Evakuierung von Zivilisten aus Homs 07.02.2014

Evakuacija starog Homsa, 7.02.2014.

Oni su na bezbednom: oko 1000 ljudi početkom februara moglo je da napusti Homs. Više od godinu i po dana proveli su pod opsadom, nakon što su režimske snage Bašara Al Asada u maju 2011. započele opsadu i narednih meseci sve jače zatezale obruč. Na kraju više niko nije mogao da napusti grad, niti da u njega uđe. Asadove snage sistematski su blokirale sve puteve za snabdevanje građana. Zalihe su se istrošile, situacija za ljude je postajala sve gora. Još u martu 2012. generalni sekratar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun ukazivao je na katastrofalan položaj stanovnika pod opsadom: „Brutalne borbe civile drže zarobljene u kućama. Oni nemaju hranu, grejanje, struju, ni lekove. Ljudi tope sneg, kako bi imali šta da piju.“ Prošle su još dve godine, kada su drugi uspeli da napuste grad. Više hiljada još uvek je u njemu, pod opsadom.

Poput stanovnika Homsa, živi oko 250.000 ljudi u Siriji. Oko petnaest gradova ili gradskih četvrti je pod opsadom. Jedni su pod opsadom Asadovih snaga, drugi opozicionih grupa džihadista. Savet za ljudska prava UN objavio je opširan izveštaj o ratu u Siriji i situaciji u kojoj se nalaze ljudi u gradovima pod opsadom. „U izveštaju dokumentujemo na koji način vladine, a verovatno i opozicione grupe i dalje vrše žestoke napade na civile. Radi se o sistematskom ubijanju, mučenju, silovanju i zločinima protiv čovečnosti“, objašnjava Paulo Serđo Pinheiro, predsednik istražne komisije UN, predstavljajući izveštaj.

Eskalacija nasilja

Essensausgabe UN-Welternährungsorganisation in Aleppo Syrien

Alepo

Izveštaj dokumentuje logiku nasilja u ratu, u kome diplomatski pokušaji do sada nisu davili rezultate. Na mirovnim konferencijama nazvanim „Ženeva1“ i „Ženeva2“, vlada i opozicija nisu postigli ni minimum konsenzusa. Obe strane stavljaju sve na jednu kartu. Za njih je kraj rata moguć samo ako je druga strana potpuno poražena. Takva logika, navodi se u izveštaju, vodi ka sve bezobzirnijem delovanju. Glavne žrtve eskalacije nasilja su sirijski civili – među kojima je devet miliona izbeglica - pre svega oni koji su pod opsadom.

Vladine snage su tako ograničile ili potpuno prekinule dostavu paketa pomoći. U gradove se ne propuštaju ni hirurški uređaji, jer oni služe, smatra se, za zbrinjavanje ranjenih boraca opozicije. Istovremeno, vojne snage nastavljaju sa napadima na gradove. „Periodičnim bombardovanjem dolazi do ranjavanja mnogobrojnih ljudi, koji ne mogu da se leče i koji potom umiru“, opisuje se u izveštaju situacija u Holmsu. „Snajperisti iz redova vladinih snaga, koji su pozicionirani na raznim mestima, nasumice pucaju na ljude i ograničavaju njihovo kretanje.“

Nedostatak životnih namirnica i glad

Sistematska opsada, u mnogim gradovima je prouzrokavala nedostatak osnovnih životnih namirnica. Posebno dramatično je u gradu Muadamija, jugozapadno od Damaska. “Stanovnici kažu da se hrane maslinama, lišćem i travama, nakon što je nestalo pšenice i pirinča”, piše u izveštaju. U oktobru 2013. godine, 5000 ljudi moglo je da napusti grad, ali među njima nisu bili borbeno sposobni muškarci, jer su se bojali da ne budu uhapšeni ili ubijeni. Slično dramatično je i u drugim gradovima koji su pod opsadom nevladinih snaga. One ne propuštaju u gradove nikakvu vrstu pomoći.

Lebensmittel in Syrien werden knapper

Alepo

Opsada ima dramatične posledice po najmlađe stanovnike. „Konfliktom je povećano nasilje nad decom. Ona su žrtva seksualnog nasilja i silovanja“, ističe Paulo Serđo Pinheiro, predsednik istražne komisije UN.

Na kraju izveštaja, autori savetuju kako da se ublaži humanitarna kriza. Preporučuju da se opkoljenima omogući dostava potrebnih lekova i hrane. Njihovo ljudsko dostojanstvo mora da se poštuje. Preporuke su jasne, potrebno je još da ih zaraćene strane sprovedu. To se od njih traži već tri godine.

Autor: Kersten Knip / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Dijana Roščić