Umetnici i umetnost snalaženja
29. decembar 2020.
Lokdaun je upropastio umetničko stvaralaštvo. „Ohrabrujuće“ reči političara da će „scena“ već nekako naći kreativna rešenja u toj situaciji, zvučale su prilično isprazno. Mnogi umetnici i umetničke institucije su se našli u finansijskom vakuumu. Ima ljudi poput glumca i pevača Toma Šilinga, koji je rekao da u „ekstremnim situacijama ili tragedijama oseća izvesnu radost“ i da mu je prolećni lokdaun „naprosto dao krila“. Ali većina ipak ne uživa u situaciji i dovija se na razne načine kako bi uopšte profesionalno preživela.
Koncerti
„Higijenski koncept“ – to je jedan od pojmova koji su obeležili umetnost „uživo“ u 2020. Reč je o uslovima u kojima je posle prolećnog lokdauna počelo održavanje koncerata. Koncertne sale ali i prostori na otvorenom su otvoreni – ali za mnogo manji broj gledalaca od uobičajenog, uz nošenje maski i držanje odstojanja. Takvi koncerti su izazvali oduševljene reakcije jer je publika bila željna zajedničkog uživanja u muzici. Kuće poput Hamburške filharmonije su napravile posebne programe izvođenja da bi se izbegao svaki kontakt među gledaocima različitih koncerata. Ali problem je u tome što je izostala bilo kakva relevantna zarada.
Uživo – preko interneta
Gledanje filmova ili koncerata preko interneta u realnom vremenu (streaming) je omiljenije nego ikad. „Netfliks“ je kao servis koji to omogućava zabeležio pravi bum. Ali ima i drugih primera. Ubrzo po početku lokdauna, berlinski klubovi su se dogovorili da događaje koje organizuju prenose preko interneta. Tako su di-džejevi izvodili u klubovima svoje programe – pred praznim podijumima za ples.
Slično su postupili i mnogi orkestri širom sveta. Slavni pijanista Igor Levit je prenosio koncerte iz svoje dnevne sobe a umetnik Aleksandar Iskin je montirao kameru zahvaljujući kojoj su gledaoci na internetu tokom punih 50 dana mogli da prate njegov rad.
Virtualna realnost
Gradsko pozorište u Augsburgu je svoje predstave snimalo u tehnici koja omogućava trodimenzionalno gledanje kod kuće – uz pomoć specijalnih 3D-naočara. To je moguće i kao direktan prenos, a naočare se mogu iznajmiti direktno od pozorišta – i za čitavu sezonu 2021. Tu postoji čak i mali „višak vrednosti“ – mogućnost virtualnog gledanja iz svakog ugla jer je reč o tehnici koja pokriva kompletan prostor od 360 stepeni. I muzeji su počeli da nude servis u vidu virtualnog razgledanja eksponata.
Korona u umetnosti
Događaji nakon proglašenja pandemije su svakako postali i motiv umetnika. Kuća umetnosti u Bregencu je još letos pozvala slikare i vajare da na svoj načiin „odgovore“ na temu: „Nezaboravno vreme“. Neki su poslali dela inspirisana aktuelnom krizom, a neki starije radove koji se uklapaju u temu.
Rečnik
I jezik je kultura - svi veliki društveni događaji nalaze svoj odraz u rečniku kojim se služimo. „Higijenski koncept“, „karantin“, „epidemiologija“, na primer, reči su koje su postojale i pre korone, ali je njihova upotreba u 2020. postala hiperinflatorna. „Aerosoli“, „zum-žurka“, „lokdaun“, ali i reči poput „brnjica“, „kovidiotija“ ili „plandemija“, postale su izraz određenog stava ili sarkastični opisi situacije.