Ulica mora da izvrši pritisak na političare | Politika | DW | 25.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ulica mora da izvrši pritisak na političare

Jakob fon Ikskil, inicijator Alternativne Nobelove nagrade, traži reformu zapadnjačkog modela privrede. On tvrdi da je do pozitivnih promena moguće doći samo demonstracijama, poput onih u Turskoj ili u Brazilu.

Dojče vele:Kako doći do razvoja privrede koji bi bio održiv? Koje su nove vrednosti koje su potrebne našim društvima?

Jakob fon Ikskil (inicijator Alternativne Nobelove nagrade i osnivač organizacije Svetskog kongresa budućnosti „World Future Council“): „Zaboravili smo stare vrednosti društva. Ne razvijamo se vać propadamo. Naše poimanje o konkurenciji i naš individualizam je detinjasto ponašanje. Mi sebe doživljavamo kao potrošače, a zavist je ono što nas pokreće. Svako želi da poseduje više od ostalih. Taj model razvoja nailazi na svoje granice u svetu koji je ograničen. Možda možemo preći preko nekih od tih granica, ali ne preko svih. Naši preci su to dobro znali. U Srednjem veku u Japanu su ljudi mogli da postanu veoma bogati. Međutim, kada bi njihov stil života izazvao zavist drugih, car je imao pravo da im oduzme imovinu. Čini se da je danas osnovni cilj da se kod drugih izazove zavist. Pohlepa je postala društvena vrednost. Moramo tome da stanemo na kraj. Globalno gledano, dolazimo do krajnjih granica crpljenja fosilnih goriva, promene klime uzrokuju sve veće probleme, izostaju obilne žetve. Potrebna nam je obnovljiva privreda. Potrebno je uspostaviti takve vrednosti koje će dovesti do procvata čovečanstva i prirode. Svima su poznati zaključci Rimskog kluba o granicama privrednog rasta. Rimski klub je potom objavio i izveštaj o šansama za učenje u budućnosti. Naše društvene vrednosti moraju da se zasnivaju na tom izveštaju.“

Da li su nam potrebne nove političke strukture koje bi stvorile okvir za debatu o novim vrednostima?

„Moramo se osloniti na iskustva naših predaka. U predkolonijalnoj Indiji postojali su savetnici koji su gledali u budućnost. Oni su morali da potvrde da odluke koje se donose neće biti donesene protiv interesa budućih generacija. U Severnoj Americi postojao je princip 'sedam generacija'. Razmatrano je kako će zaključci plemenskih veća uticati na život plemena u narednih sedam generacija. Danas ne vodimo računa o interesima narednih generacija, a pri tome se već danas uništava njihov prostor za život. Svetski kongres budućnosti zahteva uspostavljanje Visokog komesarijata za naredne generacije i to na međunarodnom nivou. Tako bi se na nivou UN obezbedilo da se ne donose odluke koje bi bile na teret budućih generacija. Potrebne su nam snažne organizacije koje će podržati prelazak na novi sistem vrednosti u svetu i koje će nas sprečiti da uništavamo našu okolinu.“

„Pohlepa za materijalnim postala je društveno prihvatljiva vrednost“

„Pohlepa za materijalnim postala je društveno prihvatljiva vrednost“

Da li su potrebna nova pravila igre? Osnovna pravila prema kojima funkcioniše današnja privreda su praktično dobrovoljna za svakoga. Da li je to dovoljno?

„Ne, to nije dovoljno. To se vidi iz jednostavnih primera. Svetska trgovinska organizacija ima obavezujuća pravila i zbog toga i funkcioniše. U sportu takođe postoje pravila za sve i zbog toga i funkcionišu međunarodna takmičenja, a ljudi imaju poverenja u njih. Ljudi smatraju da je to pošteno. Međutim, ljudi ne veruju globalnom privrednom sistemu. Oni ga smatraju nepoštenim baš zato što nema obavezujućih pravila igre. Moćni svetski akteri i kompanije mogu da rade šta hoće. Zapadnjački privredni model, koji se zasniva na stalnom privrednom rastu, osvojio je svet. Ali ljudi shvataju da im je neko 'prodao maglu'. Rast privrede postaje sve više 'neprivredan'. Troškovi su postali veći od povećanja kvaliteta života koji se zauzvrat dobija. Potrebna su nam obavezujuća pravila za sve. Postoji niz dobrih sporazuma na dobrovoljnoj bazi koji bi trebalo da prerastu u obavezujuće. Sve je pitanje političke moći.“

Koju ulogu pri tome igra civilno društvo?

„Važno je da govorimo o civilnom društvu, a ne o nevladinim organizacijama. Zaboravljamo da smo mi kao građani deo javnog i političkog života. Ne radi se o tome da bi svako trebalo da postane političar, ali ne možemo poreći činjenicu da do promena dolazi samo uz vršenje pritiska. Mi možemo da budemo veoma moćni, samo ako izvršimo dovoljan pritisak. Postoji pri tom jedan problem: naši protivnici, interesne grupe koje žele da očuvaju svoje privilegije, odlično su organizovani. Oni finansiraju vlastite institucije, gremijume, lobiste i novinare. Nasuprot tome, oni koji su zainteresovani za rešenja organizuju konferencije i pišu deklaracije. Ali nedostaje efikasne saradnje među njima. Svetski kongres budućnosti teži promeni politike. Mi ukazujemo na dobre primere u politici kako bi građani mogli da izvrše pritisak i na druge političare. Mi želimo da 'školujemo' političare i građane. Nije dovoljno imati dobre ciljeve, kritikovati postojeće stanje i rešavati male probleme. Moramo raditi na globalnom, a stvari rešavati na lokalnom planu. Globalno i lokalno zavise jedno od drugog. Potrebni su nam obavezujući međunarodni sporazumi. Ali to je moguće samo ako građani izvrše pritisak na svoje parlamente. Drugačije ne ide.“

U Turskoj i Brazilu ljudi su već izašli na ulice i stavili vlade pod pritisak. U SAD je nastao pokret „Okupiraj“.

Pogledajte video 08:23
Trenutno na programu
08:23 min

Jakob fon Ikskil - intervju na engelskom (VIDEO)

„Ovaj izazov političarima od strane građana je vrlo važan. U Turskoj se pokazalo da se političari boje ljudi koji su spremni da izađu na ulice, koji su spremni da se suprotstave suzavcu i nasilju policije, koji su spremni da demonstriraju u korist očuvanja parka, a protiv gradnje trgovačkog centra. Vlada je u međuvremenu odustala od tog plana gradnje. Problem pokreta 'Okupiraj' je što nije bio dužeg daha i što nije tačno znao koji su njegovi ciljevi. Svetski kongres budućnosti je stoga napravio globalni akcioni plan. Ne možemo odmah da sprovedemo u delo stotine želja. Moramo da postavimo prioritete. Socijalni pokreti moraju znati koje ciljeve slede. Pritisak ulice na vlade u tome igra važnu ulogu. Lako je biti aktivan na Tviteru ili podržati neku peticiju na internetu. Političari to dobro znaju, oni neće dozvoliti da to utiče na njih. Društveni mediji mogu da mobilišu i informišu ljude, ali oni ne zamenjuju staromodni politički angažman, koji podrazumeva direktan kontakt sa ministrom, poslanikom ili demonstracije na ulici. Upravo to se dogodilo u Turskoj. To su još uvek najefikasnije metode da se do promena dođe pritiskom odozdo, pritiskom građana.“

Autori: Mirjam Gerke / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Audio i video