Ukrajinski dobrovoljci: heroji ili kriminalci?

Ukrajinski dobrovoljački bataljoni formirali su se u vreme protesta na Majdanu. Tako su nastali „Donbas“, „Azov“, „Ajdar“, „OUN“, „Kijevska Rusija“ i „Tornado“. Najpre su početkom jula blokirali sud, nametnuli reviziju odluke o pritvoru za jednog od komandira „Ajdara“ Valentina Liholita, osnovali „Štab za oslobađanje patriota“, zahtevajući od vlasti da oslobodi „nezakonito uhapšene učesnike vojnih dejstava“. Pravni stručnjaci smatraju da ukrajinsko pravosuđe nije u stanju da pravično prosuđuje postupke učesnika rata zbog rupa u zakonima i nepostojanja nezavisnih sudova.

Rupe u zakonu

Osnovni uzrok brojnih optužnica protiv ratnika dobrovoljačkih bataljona jeste nepostojanje statusa vojnika, smatra poslanik ukrajinskog Parlamenta Igor Lucenko. „Praktično sve učesnike prve faze rata, koji su u sklopu poluorganizovanih dobrovoljačkih odreda sa sopstvenim ili trofejnim oružjem pokušavali da ratuju na istoku zemlje, mogu biti optuženi za ubistvo i oduzimanje slobode ljudima, za pljačku. Zato što u mirnodopskim uslovima, svako neautorizovano suprotstavljanje teroristima pravno gledano jeste kažnjivo“, napisao je Lucenko na svom profilu u Fejsbuku.

Dobrovoljci su tako faktički upali u pravnu klopku, rekao je za DW zamenik upravnika Centra za pravno-političke reforme, Roman Kujbida. „Normama Krivičnog zakonika delovanje dobrovoljačkih bataljona nije regulisano. Bilo bi zanimljivo da se prouči pravna situacija, a mogla bi se u slučajevima koji nisu povezani sa terorisanjem mesnog stanovništva primeniti i amnestija ili oslobađanje od krivičnog gonjenja“, smatra on.

Vlast ne daje odgovore na pitanja koliko je dobrovoljaca uhapšeno, kod koliko njih je izvršen pretres im koliko je sudskih presuda doneto. Zamenica predsednika Parlamenta i predsednica Komiteta za oslobođenje političkih zatvorenika. Tatjana Bliznjuk kaže da u Državnom tužilaštvu i ostalim državnim i parlamentarnim organima postoje ili „nerealno male brojke“ ili se na upit odgovara da nema podataka o broju dobrovoljaca. „Po našim podacima, samo u Mariupolju ima 300 dobrovoljaca. Koliko ih je u celoj zemlji, od Luganjska do Ljvova, to niko ne zna“.

Heroji i prestupnici

Znači li to da su dobrovoljci tek žrtve pravosudne zamke kroz koju su dospeli iza rešetaka? Aleksandra Matvijčuk. Predsednica Centra građanskih sloboda, smatra da je situacija malo komplikovanija. Ona kaže da se svaki pojedinačni slučaj kršenja ljudskih prava u Donbasu mora podrobno razmotriti i ispitati. „Ljudi koji opravdavaju ubistva, silovanja i mučenja lokalnog stanovništva, svakako su zaboravili zašto smo se mi borili na Majdanu i za šta se borimo u tom ratu“. Potpuno je saglasna sa izveštajem Ujedinjenih nacija o kršenju ljudskih prava u Donbasu, ali ima primedbe na predstavljene pokazatelje broja i karaktera tih kršenja u raznim delovima regije.

„Na okupiranim teritorijama postoji organizovan sistem kidnapovanja i mučenja građana. A na oslobođenoj teritoriji ukrajinski državni aparat se trudi da reaguje na te pojave mada deluje neefikasno“, smatra Matvijčukova. Navodi primere nemarnog isleđivanja misterioznih ubistava i građana i vojnika koji su se bunili protiv nezakonitih postupaka komandanata. No, da li suprotstavljanje dobrovoljaca problematičnim presudama uz pritisak gomile na sud ugrožava same principe pravosuđa?

Aleksandra Matvijčuk pozdravlja samoorganizovanost ljudi koji žele da kontrolišu sprovođenje zakona, ali smatra da se sud može rukovoditi samo zakonom. „Pritisak na sud kroz primanje ukaza koje šalje vlast, ili pritisak zbog potreba “ulice” jednako su nedopustivi“. Ona navodi primer grčkog filozofa Sokrata kojeg su osudili da popije otrov voljom većine koja je smatrala da postupa i pravedno I zakonito.

Aleksandra Matvijčuk priznaje da u Ukrajini još ne postoje nezavisne sudske institucije i da prema anketama povernje u pravosuđe ima oko pet odsto stanovnika. Za razliku od nje Tatjana Bliznjuk je uverena da bez pritiska javnosti na sudove neće biti ni suđenja ni pravednih presuda. Navodi da je u svojoj praksi kao advokata ustanovila da sud obično podržava zahtev tužilaštva i kada je očigledno da su argumenti odbrane jači. „Ja sam za saradnju branioca i tužilaštva, ali ako se zakon i procesna procedura ne poštuju ljudima ostaje samo da se pobune kako bi obezbedili pravičnost“, smatra ona.