Ukrajinske žive rane | Politika | DW | 23.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ukrajinske žive rane

Niko još nije odgovarao za zločine na Majdanu. Pre godinu dana Ukrajinci su pobedili u borbi protiv korumpiranog režima, ali njihova želja da bolje žive ostala je neispunjena, smatra Bernd Johan.

Pre dvanaest meseci Ukrajinci su srušili autokratski i korumpiran režim. Izabrali su demokratiju i želeli su evropsku perspektivu za zemlju. Međutim, njihova borba za samoopredeljenje sada ima mnogo moćnijeg protivnika – Rusiju. Kremlj je, iz straha od demokratske Ukrajine, izazvao rat u Evropi. Time želi po svaku cenu da spreči da Ukrajina postane evropska zemlja koja bi svojim građanima omogućila život u demokratiji, blagostanju i pre svega u miru.

Pre godinu dana, stotine hiljada ljudi mesecima su protestovali protiv autoritarnog režima Viktora Janukoviča. Prkosili su ledenoj zimi i sve brutalnijem državnom nasilju. Onda je došao preokret. Vlast je kapitulirala i njeni predstavnici su pobegli za Rusiju, koja sve do danas pogrešno žigoše proteste kao puč. A u stvarnosti, sistem se urušio i iznutra. Na kraju su čak i snage bezbednosti odbile poslušnost Janukoviču. Autokrata je kukavički pobegao. To nije bio puč. Janukovič je odavno već bio u begu kada ga je parlament razvlastio.

Tuga i bes zbog rata i nasilja

Moskva je na događaje u Ukrajini reagovala agresivno i silom. Kršeći međunarodno pravo izvršila je aneksiju Krima, potpirujući potom rat u istočnoj Ukrajini. Prvo je Janukovič hteo da oduzme Ukrajini pravo na samoopredeljenje i time na dostojanstvo, a sada to čini Rusija. To je pozadina ukrajinskog ponosnog obeležavanja godišnjice protesta na Majdanu u Kijevu, koje se odvijalo uz veliko međunarodno učešće. Pre godinu dana otvorena su vrata ka slobodi, ali su nastale i žive rane.

Deutsche Welle REGIONEN Osteuropa Ukrainisch Bernd Johann

Bernd Johan, urednik ukrajinske redakcije DW

Velika je tuga zbog sto ljudi koje su na Majdanu ubili snajperisti. Međutim, tuga se meša sa besom. On je uperen pre svega na sopstvenu vladu. Naime, do danas nije razjašnjeno ko je pucao na demonstrante i policajce. Ko su bili neposredni počinioci? Ko je izdavao naređenja? Porodice žrtava još uvek čekaju na odgovore. Ukrajinsko pravosuđe je zakazalo u rasvetljavanju ovih zločina. To su nezarasle rane.

Bitka za dostojanstvo nije dobijena

Velika je tuga i zbog hiljada ljudi čije živote je odneo rat na istoku zemlje. Preko milion ljudi je u Ukrajini pretvoreno u izbeglice koje žive u privremenom smeštaju. Njihov zavičaj je opustošen. Ukrajinska vlada i predsednik Petro Porošenko izloženi su sve većem pritisku javnosti. U ratu protiv separatista kojima se upravlja iz Moskve, ukrajinska armija je do sada doživela niz poraza. Niko ne zna da li će se održati primirje i da li će se teško naoružanje zaista povući.

Brojni su Ukrajinci koji od Porošenka i njegove vlade još uvek očekuju pobedu. Žalosna istina glasi: Rusija je nadmoćan protivnik, kojeg Ukrajina ne može da pobedi. Snaga Ukrajine je u tome što su njeni građani na Majdanu pokazali da mogu sami da se organizuju i ustanu protiv političkih laži. Ta hrabrost ljudi je nešto od čega bi Rusija morala da se boji. Jer građansko društvo jeste snaga koja će delovati jednog dana ne samo u Ukrajini, već i u Rusiji.

Mnogi zahtevi sa Majdana nisu ostvareni. Pored privrednih reformi, potrebno je pre svega da se stvori nezavisno pravosuđe i da se korupciji stane u kraj. Još uvek u politici i privredi moćni oligarsi vuku konce. Ljudi su se na Majdanu pobunili upravo protiv takvog stanja. Celu godinu nakon preokreta u Kijevu, Ukrajinci još nisu pobedili.

Reklama