Ukrajinska kriza - šansa za dijalog sa Kinom | Politika | DW | 28.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ukrajinska kriza - šansa za dijalog sa Kinom

Predsednik Kine Si Đinping u okviru evropske turneje boravi i u Berlinu. Umesto da kao i obično, pre svega bude reči o ekonomskim pitanjima, ovaj put će susretima u Berlinu dominirati bezbednosna politika. Zbog Ukrajine…

Kinesko- nemački odnosi do sada su mogli da budu definisani prvenstveno kao ekonomski. Godišnja robna razmena između dveju zemalja iznosi oko 150 milijardi evra – to je skoro trećina ukupnog prometa u EU sa Kinom. Ovo je prva poseta kineskog predsednika u poslednjih osam godina i nije ni čudo da Si Đinping stigao je u pratnji oko 200 poslovnih predstavnika i već se susreo sa predsednikom Nemačke Joahimom Gaukom (fotografija gore)

Ipak, akcenti te državne posete drugačiji su nego obično – nisu na ekonomskim pitanjima. U žiži su svetska politika i politika bezbednosti, objašnjava Sebastijan Hajlman iz berlinskog Instituta za studije Kine Meriks: „To je novo u kinesko-nemačkim odnosima. Glavni razlog za tu promenu jeste kriza u Ukrajini i reakcija Rusije. Kina se ne slaže sa ruskim pristupom na Krimu. Principi teritorijalnog integriteta i nemešanja u unutrašnje poslove drugih država su u srži kineske spoljne politike, a s obzirom na jake pokrete za autonomiju Tibeta, Ksinjianga ili Tajvana, Kineska vlada nije oduševljena idejom o referendumu.

Više prostora za saradnju

S obzirom na veoma bliske odnose Kine i Rusije, Hajlman ne očekuje da će Peking otvoreno da se distancira od Moskve, ali, kako kaže, „ima znakova da je zaškripelo“. Zaključak glasi: postoji više prostora za saradnju sa Kinom. Berlin taj novi prostor želi da ispita i iskoristi. Nemačka želi da „osvoji“ Kinu za zapadne pozicije i privoli je da utiče na Rusiju. Nedavno, na Narodnom kongresu, kineska vlada je saopštila da Kina želi da preuzme više odgovornosti na globalnom nivou. Takođe, Peking je još jednom eksplicitno istakao uvažavanje međunarodnog prava.

S obzirom na novonastalu situaciju, Hajlman vidi velike mogućnosti: „Kina ima načina da stavi do znanja da otcepljenja u Istočnoj Evropi i pomeranja teritorijalnih granica nisu u njenom interesu – već stabilnost i zajednički razvoj spornih područja, po međunarodnom pravu, i uz pomoć MMF-a.“

Strateško partnerstvo

Možda je upravo Nemačka naročito pogodna da o tome razgovara sa Kinom. Kinesko-nemački odnosi izuzetno su čvrsti i nalaze se na visokom nivou strateškog partnerstva. Obe strane su u stalnom kontaktu kroz čak 70 zvaničnih foruma. Pored toga, tu su i redovne godišnje konsultacije vlada tokom kojih se potpisuju desetine bilateralnih sporazuma. Nemačka, kao pouzdan partner uživa odličnu reputaciju u Kini i naziva se „Kapijom Evrope“.

Ljudska prava

Samo nekoliko dana nakon posete Si Đinpinga, u Berlinu će biti otvorena do sada najveća izložba kineskog umetnika Ai Vejveja – verovatno bez prisustva umetnika, kojem je pasoš oduzet pre tri godine kada je bio uhapšen. Stručnjak Hajlman kaže da u slučaju Ai Vejveja treba očekivati promenu na bolje, jer je, smatra, tvrda linija protiv umetnika bila odluka prethodne vlade. Dakle, sadašnja administracija ima manevarski prostor, posebno što protiv umetnika nema važećiih sudskih presuda.

Autori: Matijas fon Hajn / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković