Ukrajina: Uskoro „koridori za žito“? | Politika | DW | 09.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Ukrajina: Uskoro „koridori za žito“?

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je načelnu spremnost za otvaranje mogućih „koridora za žito“ kojima bi se brodovima izvozila ukrajinska pšenica. Kijev je, međutim, skeptičan.

Silosi su puni, kapaciteti skladišta gotovo iscrpljeni. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu tvrdi da je više od 20 miliona tona žita koje je bilo namenjeno svetskom tržištu, još uvek blokirano u Ukrajini. Ukrajina je pre rata više od 50 odsto izvoza obavljala preko svoje velike crnomorske luke u Odesi, ali od početka ruske invazije krajem februara ruska crnomorska flota blokira i izvoz i uvoz. Osim toga, brodski saobraćaj ugrožavaju i brojne podvodne mine duž ukrajinske obale.

-pročitajte još: Hrana je oružje u ratu u Ukrajini?

U svakom slučaju, to žito je hitno potrebno. U više država u Africi, kao i na Bliskom i Srednjem istoku već vlada nestašica hleba i pšenice. A i Ukrajina zavisi od tih prihoda. Kijev je proteklih nedelja pokušao da vozovima izveze žito, ali to nije optimalno rešenje, jer prevoz usporava to što je pruga u Ukrajini različite širine od one u ostatku Evrope, a i nedostaje teretnih vagona.

Luka u Odesi ne radi od početka rata

Luka u Odesi ne radi od početka rata

Razminiranje i koridori za izvoz

Zato se već nedeljama pokušava da se ponovo pokrene izvoz preko Crnog mora. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zbog toga je boravio u Turskoj. Prema izveštajima medija, tamo je postignut načelni dogovor prema kojem bi turska mornarica trebalo da razminira područje oko ukrajinskih luka i da pruži pratnju brodovima natovarenima žitom kako bi bili zaštićeni od mogućih napada.

„Spremni smo da garantujemo bezbednost brodovima koji napuštaju ukrajinske luke i to u saradnji s našim turskim partnerima“, rekao je Lavrov u sredu (8.6.) na konferenciji za novinare u Ankari. U Istanbulu bi bila otvorena kancelarija UN za koordinaciju koja bi trebalo da reguliše podelu žitarica na svetskom tržištu.

Trenutno se planira utovar pšenice u tri ukrajinske luke: u Odesi, Čornomorsku i Južnem, a raspravlja se i o izvozu pšenice iz Mikolajiva oko kojeg se vode borbe, kao i iz luka Herson i Marijupolj koje je okupirala ruska vojska.

Ukrajina je načelno zainteresovana za takvo rešenje, ali ima određene zamerke. Recimo, na sastanku u Ankari nisu učestvovali predstavnici te zemlje. UN su već predložile osnivanje kontakt-grupe koju bi činili predstavnici UN, Turske, Rusije i Ukrajine, i koja bi trebalo da razradi kontrolni mehanizam za eventualni koridor za izvoz žita.

Navodno „plodonosni razgovori“: ruski ministar spoljnih poslova Lavrov i njegov turski kolega Čavušoglu u Ankari

Navodno „plodonosni razgovori“: ruski ministar spoljnih poslova Lavrov i njegov turski kolega Čavušoglu u Ankari

Uloga Turske

„Takav koridor mogao bi da se realizuje kada bi svi to želeli“, uvjerena je Beate Apelt, direktorka predstavništva nemačke zaklade „Fridrih Nauman“ u Istanbulu. Postoji, međutim, nekoliko problema – a pre svega mine koje su obe strane postavile ispred ukrajinske obale.

Turska izjavljuje da bi mogla da ih ukloni u roku nedelju-dve, tako da bi teretni brodovi mogli da prolaze. „Turska mornarica je za taj zadatak jedna od najiskusnijih u okviru NATO“, kaže stručnjak za bezbednosna pitanja Joruk Isik sa istanbulskog Instituta za Bliski istoku.

Uklanjanje mina značilo bi ujedno i da bi Odesa delimično ostala bez zaštite. Kijev strahuje da bi ruski ratni brodovi mogli da napadnu tu najveću ukrajinsku luku kroz novi koridor i zato zahteva bezbednosne garancije – recimo od Zapada traži protivbrodske rakete, što pak Moskva kategorički odbija. „Teško mogu da zamislim da će Kijev, s obzirom na dosadašnje strahote ovog rata, poverovati obećanjima Moskve o nenapadanju“, smatra Apelt. „I tu sad u igru ulazi Turska koja očigledno ne želi samo da posreduje u stvaranju koridora, već želi i da ga štiti svojim brodovima.“

Brodovi NATO za obezbeđivanje koridora?

Ankara je načelno izrazila spremnost za takav angažman, ali pitanje je da li će Kijevu biti dovoljno osiguranje samo pomoću turskih brodova. Da bi Kijev pristao na taj plan, bile bi potrebne garancije više država, smatra Joruk Isik, recimo saradnja Turske s Velikom Britanijom i SAD. Takva garancija, međutim, ne bi bila bez rizika, dodaje taj turski stručnjak za bezbednosna pitanja. Do sada se NATO strogo držao podalje od sukoba u Ukrajini, a ako bi takav neki zaštićeni brodski konvoj napala jedna od strana u sukobu, ratni brodovi NATO bili bi direktno uključeni u borbu – čime bi pretila eskalacija rata.

Ovaj turski minolovac uskoro bi mogao da bude angažovan na obalama Ukrajine

Ovaj turski minolovac uskoro bi mogao da bude angažovan na obalama Ukrajine

Rusija pak insistira na tome da sme da kontroliše međunarodne teretne brodove pre njihovog ulaska u ukrajinske luke. Moskva je zabrinuta da bi na tim brodovima moglo da bude i oružje za ukrajinsku vojsku. Kijev je do sada striktno odbacivao mogućnost takvih kontrola.

Krajnje je sporna i podela zarade. Ne razgovara se, naime, samo o izvozu žita s područja oko Odese, već i iz područja koja su trenutno pod ruskom okupacijom, kao što su Herson i Marijupolj.

Kijev već sada optužuje Rusiju za krađu žita iz okupiranih ukrajinskih luka i njegov izvoz, recimo u Siriju, a možda čak i u Tursku. Ukrajinska ambasada u Ankari zatražila je od Turske da strože kontroliše ruske brodove koji prolaze kroz Bosfor – ali za sada bez uspeha.

U svakom slučaju, put do postizanja dogovora još je dug. A to bi moglo da bude bolno i za Zapad. „Verovatno će Moskva za svoj pristanak na koridor za izvoz žita tražiti ukidanje dela sankcija“, ukazuje Beate Apelt. Turski ministar spoljnih poslova je na zajedničkoj novinskoj konferenciji sa svojim ruskim kolegom već naznačio moguće ustupke po tom pitanju. „Ako govorimo o tome da međunarodno tržište ponovo otvorimo za žito iz Ukrajine, onda uklanjanje prepreka za ruski izvoz smatramo legitimnim zahtevom“, rekao je Mevlut Čavušoglu.

„To je teška situacija i za Ukrajinu i za zapadne partnere“, kaže Beate Apelt, pogotovo zašto što vreme ističe. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu objavila je da je preostalo još samo nekoliko nedelja za pronalaženje rešenja, jer već u julu u Ukrajini predstoji ovogodišnja setva pšenice za koju u prepunim silosima za sada nema mesta.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.