1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ukrajina: Suviše su stari da bi pobegli od rata

14. april 2022.

Do sada je iz Ukrajine izbeglo 4,5 miliona ljudi. Ali za milione starijih koji žive u toj zemlji bekstvo iz ratnih područja veoma je opasno. Jedna od njih je Erika Halši. Ona ima 80 godina i teško je bolesna.

https://p.dw.com/p/49nex
Za stare i bolesne ljude izbeglištvo je najčešće veoma rizično
Za stare i bolesne ljude izbeglištvo je najčešće veoma rizičnoFoto: Mikhail Tereshchenko/ITAR-TASS/IMAGO

Dok milioni ljudi beže od rata u Ukrajini, Erika Halši za sada mora da ostane. Ona ima 80 godina i dementna je. Zaboravlja gde je i šta radi. Više ne prepoznaje ni svoju ćerku. Zbog toga bi bekstvo s višednevnim čekanjem na granici za nju bilo veoma teško.

Erikina ćerka Lesja u međuvremenu je u Nemačkoj i veoma je zabrinuta za svoju majku. Starica živi u gradu Kaluš u zapadnoj Ukrajini još od 1945. godine, kaže Lesja za DW. Poreklom je Nemici, rođena je u Frankfurtu na Odri, a nakon Drugog svetskog rata odvedena je u Sovjetski Savez. Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke i raspada Sovjetskog Saveza želela je da se vrati u Nemačku i ćerka ju je u tome podržavala, ali vlasti su pravile probleme. Od kada je Rusija napala Ukrajinu, njih dve su očajne.

-pročitajte još: Gde stanuju ukrajinske izbeglice u Nemačkoj?

Teška situacija za starce u Ukrajini

U sličnoj situaciji su mnogi stariji ljudi u Ukrajini – često su sami, bespomoćni i bez zaštite. Prema statistici, 2020. je oko 16 odsto stanovnika Ukrajine bilo starije od 65 godina. Na ukupnu populaciju od 44 miliona stanovnika to znači da ima više od sedam miliona starijih osoba.

Kada stari ljudi krenu u izbeglištvo, obično im je potrebna velika podrška
Kada stari ljudi krenu u izbeglištvo, obično im je potrebna velika podrškaFoto: Olivier Douliery/AFP/Getty Images

Prema navodima humanitarne organizacije „Cap Anamur“, na granicu kod Černovica uglavnom dolaze mlađe žene s decom. Stariji ljudi su retki, kaže Bernd Geken, glavni direktor organizacije. „Proteklih godina, dok smo bili angažovani na raznim manjim projektima u istočnoj Ukrajini, naš tim se brinuo i za mnoge starije osobe, od kojih su neki živeli u vrlo lošim uslovima“, kaže Geken za DW. On trenutno ne može da proceni u kakvoj situaciji oni sada nalaze, s obzirom da se u tom delu zemlje vode borbe.

Rizično spasavanje

Nakon tri nedelje bezuspešnih pokušaja i straha, Erikina ćerka Lesja je početkom marta konačno uspela da izvuče majku iz Ukrajine. Akcija spasavanja bila je komplikovana. Sa sinom je otišla na poljsko-ukrajinsku granicu, a prethodno je sa majčinom negovateljicom dogovorila susret.

„Vrlo je teško sagledati situaciju“, kaže Lesja, opisujući stanje u ukrajinskoj pograničnoj oblasti. „Svi plaču, svi su očajni, svuda su vojnici s kalašnjikovima. Ti prolaziš pored njih i ne znaš da li ćeš ikada više da izađeš iz zemlje.“

Na dogovorenom mestu Erika je konačno sela u ćerkin auto. Staricu bole noge kad dugo sedi, ali Svejedno moraju da se uključe u dugu kolonu na graničnom prelazu. Od vojnika nema pomoći, kaže Lesja. Na kraju, druge izbeglice propuštaju Eriku da prođe zbog njenog lošeg zdravstvenog stanja.

-pročitajte još: „Izvini. Da ja sam Rus“

Upućeni na pomoć

U Ukrajini su starije osobe često prepuštene same sebi. Odgovarajućih staračkih domova je premalo, a i skupi su, kaže Lesja. U velikim gradovima poput Kijeva volonteri pokušavaju da ublaže bedu i brinu se za starije. Pravoslavna crkva takođe pomaže. Jedan od primera je manastir Svetog Pantelejmona u Odesi. Tamo su utočište našli mnogi stariji ljudi koji inače nisu imali gde. Mnoge su tamo doveli njihovi rođaci.

Deca iz Ukrajine u Nemačkoj se školuju preko interneta

Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i poruka arhiepiskopa grčko-katoličke crkve u Kijevu Svjatoslava Ševčuka: „Mislim na mnoge od vas koji ste danas napušteni, prepušteni sami sebi, ostavljeni sami u hladnim stanovima, koji ste najviše pogođen ruskim bombama.“ Većina starih ljudi dolazi u crkve po komad hleba, kaže Ševčuk i poziva sve ljude da ne zaborave starije u Ukrajini i da se mole za njih.

Erika Halši je u međuvremenu stigla u Nemačku. Živi u stanu čerke Lesje u Frankfurtu na Odri. Zbog demencije nemirno korača tamo-amo pokušavajući da se orijentiše. „Ovo je naravno potpuna promena u našim životima“, kaže Lesja. „A ja samo želim da joj pružim toplinu, sigurnost i da joj iskažem zahvalnost.“

Ipak, Lesja ne zna kako će negovanje dementne osobe da uskladi sa poslom. Najvažnije je, kaže, da uvek neko bude uz njenu majku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.