Ukrajina stahuje da će Zapad ponuditi novu verziju Minska | Politika | DW | 16.06.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

rat u Ukrajini

Ukrajina stahuje da će Zapad ponuditi novu verziju Minska

Ukrajina strahuje da bi zapadni zvaničnici mogli da pokušaju da postignu novu verziju Minska II i to odbacuje. Putin je pre napada proglasio taj sporazum neuspelim. Ali šta taj sporazum zapravo predviđa?

Belarus Minsk | Wladimir Putin, Angela Merkel, Francois Holland und Petro Poroschenko

Vladimir Putin, Angela Merkel, Fransoa Oland i Vladimir Porošenko su u takozvanom normandijskom formatu vodili pregovore koji su doveli do mirovnih sporazuma, Minsk februara 2015..

Savetnik ukrajinskog predsednika Oleksij Arestovič strahuje da će zapadni političari iz Nemačke, Francuske i Italije tokom posete Kijevu pokušati da sklope još jedan mirovni sporazum poput Minska II:

pročitajte još:Dug put Olafa Šolca do Kijeva

„Oni će reći da moramo da prekinemo rat, koji stvara probleme sa hranom i privredom, da ginu Rusi i Ukrajinci, da moramo da sačuvamo obraz gospodina Putina, da su Rusi pogrešili, da moramo da im oprostimo i da im damo šansu da se vrate u svetsko društvo", kaže Arestovič za nemački „Bild" .

Prema rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona, Ukrajina će u jednom trenutku morati da vodi razgovore sa Rusijom kako bi se rat završio. Francuski predsednik je nedavno izjavio da nakon završetka borbi, Rusiju ne treba ponižavati.

Ukrajina je na to reagovala oštrim kritikama. A sada je Arestovič dodao: s obzirom na navodne ratne zločine u Buči, zahtev Zapada da se Putinu dozvoli da „spasi obraz" bio bi neprikladan.

Minski sporazumi - 2014 i 2015.

Mirovni proces koji je trebalo da okonča građanski rat na istoku Ukrajine uključuje dva sporazuma: Protokol iz Minska, poznat i kao Minsk I, i Minsk II. Kada se danas govori o sporazumima iz Minska, uglavnom se misli na Minsk II.

Cilj sporazuma je bio je da se okonča rat u istočnoj Ukrajini, ali u mnogim aspektima nije uspeo da ostvari svoje ciljeve. Ali šta je zapravo dogovoreno?

Minsk I - Ukrajina i separatisti koje podržava Rusija dogovorili su se 2014. o planu od 12 tačaka za prekid vatre duž linija kontakta, koje su zapravo postale granica separatističkih oblasti. Ali primirje nije dugo trajalo: došlo je do žestokog nasilja sa obe strane.

Minsk II - Posle maratonskih pregovora, sledeće godine je sklopljen drugi sporazum - odnosno paket mera koji je trebalo da obezbedi implementaciju sporazuma iz 2014. Novi mirovni sporazum su 2015. u beloruskoj prestonici Minsku potpisale Rusija, Ukrajina, Francuska i Nemačka. Ratna dejstva su tada veoma smanjena, ali su mnoge tačke sporazuma i dalje bile samo delimično sprovedene.

prčitajte još: Rusija i Ukrajina: hronika nikad objavljenog rata

Bildergalerie Ukraine No man’s land Shyrokyne

Širokine, selo u istočnoj Ukrajini, jula 2015 za vreme primirja

Primirje, bezbednosna zona…

Sporazumi se u osnovi sastoje od prekida vatre, povlačenja teškog naoružanja i stvaranja Bezbednosne zone pod nadzorom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), na delu ukrajinsko-ruske granice od oko 400 kilometara.

Čak su i ove tri suštinske tačke samo delimično ispoštovane. Prema OEBS-u, stalno je dolazilo do nasilja između sukobljenih strana. Osim toga Kijev je optužio Rusiju da je dozvolila da oružje i borci stižu do separatista preko bezbednosne zone.

Razmena zatvorenika i propis o amnestiji takođe nisu išli po dogovoru - a to je da sa obe strane budu oslobođeni svi taoci i nezakonito pritvorena lica. Zaista su razmenjenivani samo pojedini borci, vojnici ili aktivisti.

Politički ciljevi

Druge ključne tačke sporazuma iz Minska su sporazumi o političkom rešenju sukoba, poput ustavne reforme u Ukrajini. Reforma je imala za cilj decentralizaciju Ukrajine, uključujući poseban status za sporne separatističke regione Donjeck i Lugansk. Između ostalog, ovim oblastima treba dozvoliti da održavaju ekonomske odnose sa Rusijom, dok su se separatisti obavezali da će dozvoliti reintegraciju tih oblasti u ukrajinsku državu.

Ove i mnoge druge tačke iz Minskog sporazuma smatrane su politički teškim za sprovođenje i – prema međusobnim optužbama – nisu ispoštovane ili pak samo delimično.

pročitajte još: Rat u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin je u februaru ove godine izjavio da je ruska vlada došla do zaključka da nema izgleda za sporazum sa Ukrajinom i time proglasio Minski sporazum neuspelim.

A 21. februara, neposredno pre napada na Ukrajinu, Putin je priznao nezavisnost samoproglašenih „Narodnih republika" na istoku Ukrajine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.