Ukrajina pristaje na mirovne pregovore sa Rusijom

Ukrajina je pristala na mirovne pregovore sa Rusijom. Ruska i ukrajinska delegacija sastaje se na ukrajinsko-beloruskoj granici, saopštio je kabinet ukrajinskog predsednika Zelenskog. Nema nikakvih uslova. 

Navodi se da je do dogovora oko ovog sastanka na reci Pripjat u blizini Černobilja došlo uz posredovanje beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. Ukrajinski predsednik Zelenski je izjavio da je spreman za razgovore sa Moskvom, ali ne u Belorusiji, na čemu je Kremlj do sada insistirao.

Kako je saopštila Kancelarija predsednika Ukrajine, Lukašenko je preuzeo odgovornost da obezbedi da svi avioni, helikopteri i rakete stacionirani u Belorusiji ostanu na zemlji tokom dolaska ukrajinske delegacije.

Ruska delegacija u Gomelju

Moskva je prvo bila predložila da se pregovori održe u beloruskoj prestonici u Minsku. Ruska delegacija je kasnije otputovala u Gomelj, u Belorusiji, i saopštila da je spremna.

„Ruska strana i ruska delegacija na terenu u potpunosti su spremne za pregovore“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Sličnu izjavu dao je i šef ruske delegacije Vladimir Medinski. 

Moskva je Kijevu prvo postavila ultimatum do 15:00 (13.00 po srednjeevropskom vremenu) - i najavila da će potom ponovo otići. 

Kako je prenela beloruska državna agencija Belta, Lukašenko je tada u telefonskom razgovoru sugerisao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da ruska delegacija u Gomelju sačeka Ukrajince - duže nego što je prvobitno planirano.

Ruske snage za odvraćanje u pripravnosti

Ruski predsednik Vladimir Putin istovremeno je stavio u borbenu pripravnost takozvane snage za odvraćanje - uključujući nuklearno oružje. Razlog je „agresivno ponašanje“ NATO, saopštio je Putin.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba opisao je ovo kao sredstvo pritiska na Ukrajinu. 

„Ovu najavu vidimo kao pokušaj dodatnog pritiska na ukrajinsku delegaciju“, rekao je Kuleba novinarima. „Ali nećemo pokleknuti pred ovim pritiskom. Ukrajina je spremna da sasluša stavove Rusije, rekao je Kuleba. „Onda ćemo im reći šta mislimo o tome. Spremni smo da razgovaramo o tome kako da okončamo rat", rekao je ministar i naglasio da Ukrajina neće kapitulirati niti odustati od bilo kojeg dela svoje teritorije. Ako se nuklearno oružje upotrebi protiv Ukrajine, „imam jednostavnu poruku: završiće se katastrofom za ceo svet“.

„Agresivne izjave“ i sankcije kao opravdanje

Ruski predsednik Vladimir Putin je na sastanku sa svojim najvišim savetnicima rekao:„Nalažem ministru odbrane i načelniku generalštaba da stave snage za odvraćanje ruske vojske u specijalnu borbenu gotovost“, rekao je Putin u razgovoru sa visokim vojnim zvaničnicima koji je prenosila TV. 

Članice NATO-a su dale „agresivne izjave “, objasnio je Putin, misleći očigledno na oštre finansijske sankcije Rusiji i njemu. On je naložio ministru odbrane Sergeju Šojguu i načelniku Generalštaba da stave snage nuklearnog odvraćanja u „poseban režim borbene gotovosti“. 

Putin je prethodnih dana već pretio „strašnim posledicama“ ako se neka zemlja direktno umeša u rat u Ukrajini. Njegova naredba znači da se rusko nuklearno oružje stavlja u povećanu spremnost za lansiranje.

SAD: „Neprihvatljiva eskalacija” 

Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild nazvala je potez Rusije neprihvatljivom eskalacijom. „To znači da predsednik Putin nastavlja da podstiče rat i to na neprihvatljiv način“, rekla je diplomatkinja za CBS i dodala: „Moramo nastaviti da zaustavljamo njegove akcije na najjači mogući način.

Stoltenberg zabrinut

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost zbog Putinove odluke. „To pokazuje koliko je situacija ozbiljna i zašto zaista moramo da stojimo zajedno“, rekao je on u intervjuu za Bi-Bi-Si u nedelju. Nije davao izjave o mogućoj reakciji NATO na Putinovu najavu. Odluke NATO moraju se donositi konsenzusom svih 30 država članica. NATO nuklearne sile SAD, Francuska i Velika Britanija već bi mogle da reaguju.

Hapšenja na antiratnim demonstracijama u Rusiji 

Očigledno i kao reakcija na ovo Putinovo naređenje, ljudi su izašli na ulice u mnogim ruskim gradovima da demonstriraju protiv rata u Ukrajini. 

U Sankt Peterburgu, gde se u centru grada okupilo na desetine ljudi, policija je intervenisala i uhapsila demonstrante - iako je skup izgledao miran i nije bilo sukoba. 

Grupa za ljudska prava OWD Info , koja prati proteste, saopštila je da je na antiratnim skupovima u 44 ruska grada uhapšeni više od 900 ljudi - do nedelje popodne.

dr (agencije)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.