Ukrajina: poseta zamrznutom frontu | Politika | DW | 09.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ukrajina: poseta zamrznutom frontu

U Pasatu se uputio na istok Ukrajine. Fotoreporter Kristofer Bobin tamo je zatekao atmosferu koja se može uporediti sa zimom 1914. Linija fronta je zamrznuta. Vojnici se dosađuju.

Ukraine eingefrorener Konflikt

Poručnik Igor i njegov drug iz jedinice, Artem, stoje na peronu u Dnjepropetrovsku, čekajući strpljivo da se pojavi fotoreporter. Čim ih čovek prvi put ugleda jasno mu je da ukrajinska armija nije u dobrom stanju. Uniforme su iz druge ruke, jedna je iz britanskih vojnih zaliha, a druga ima maskirnu mustru nemačkih jedinica. Uz zastavice Velike Britanije ili Nemačke, zašili su na uniformu i ukrajinske žuto-plave oznake. „Tek juče smo dobili ovaj automobil“, kaze Igor pošto je seo za volan. „Poklon iz Holandije. Ali neće da nam pošalju oružje“. Poklon je Pasat proizveden sredinom devedesetih. Ukrajinska armija mu je stavila svoje oznake i prilagodila vojnim potrebama – na suvozačevom mestu je minobacač!

Igor i Artem tim vozilom transportuju hranu i zavoje, oni su pripadnici jedinica za snabdevanje. Svaki dan voze do fronta, susreću izbeglice koji su ostali bez ičega i iscrpljene vojnike. I jedni i drugi su potpuno zavisni od isporuka pomoći. A pomoć se velikim delom sastoji od privatnih donacija.

Ukraine eingefrorener Konflikt

Ko je mogao, pobegao je – razaranja u blizini fronta

Na putu prema prvim linijama rastinje u stepskoj ravnici biva sve oskudnije. Zemlja je puna ožiljaka od artiljerijskih udara, izbrazdana je gusenicama tenkova ili ispresecana rovovima. Bunkeri zaokružuju utisak negostoljubivog pejzaža. Tako zamišljamo scene iz Prvog svetskog rata: vojnici koji u rovovima spremaju hranu na vatri, osmatrajući drugu stranu periskopima koji štrče iznad vreća za peskom.

Snajperisti proruskih separatista šire strah. Igor i Artem često pokazuju na krovove fabrika ili crkvene tornjeve, upozoravajući me da požurimo: „Ako ti kažemo da potrčiš, onda se mrdni. Nećemo da nas ucmekaju zbog nekog fotografa“. A nije baš jednostavno da trčiš sa pancirom teškim 12 kilograma, pod šlemom, sa tri kamere i tašnom punom objektiva u ruci.

Ukraine eingefrorener Konflikt

Dosada u bunkerima: Ukrajinski vojnici su se ukopali

Za vojnike 28. motorizovane pešadijske jedinice, stacionirane u mestu Marinka, dolazak fotografa je događaj koji razbija dosadu bunkera. Nakon višemesečnih borbi od mesta su ostale samo ruševine. Nestabilno primirje je puno napetosti. „Pauza neće biti dugog veka, zato moramo da se pripremimo za naredne okršaje“, kažu dvojica mladih vojnika, tegleći sanduke sa municijom. Na njima su stare poljske uniforme. Položaji separatista su udaljeni svega 400 metara.

Ulazimo u Pasat i vozimo se dalje, duž linije fronta. Vojnici mašu automobilu koji im obećava snabdevanje. Nisu traženi samo hrana i duge gaće, koje sa sobom donose Igor i Artem, već i novine. Uz njih se može prekratiti vreme primirja.

Ukraine eingefrorener Konflikt

Neprijatelj na vidiku: vojnik osmatra protivničke položaje

Vojnici Šeste čete već tri meseca žive u rovovima Stanice broj devet. Dva oklopna transportera duboko su ukopana u zemlju, iz blata vire samo cevi automata. Komandant ima nadimak „Oluja“. On se seća: „Poslednji put smo bili pod artiljerijskom vatrom 13. februara, baš je bio pravi datum. Ali nas nisu pogodili, Rusi loše nišane“.

Negde u daljini izvija se dim, verovatno posle udara granate. Izgleda da nije ništa ciljano, valjda eksplozija treba samo da zastraši protivnika. Ukrajinski vojnici ignorišu prasak, nastavljajući da listaju svoje novine iza vreća sa peskom. Iz donacija za doručak dobijaju slaninu i domaću marmeladu. Ovde je zabetonirano postojeće stanje, Ukrajinska armija drži položaje, ukopana usred hladnoće, u kraju koji više nije pogodan za život ali je i dalje predmet spora.

Ukraine eingefrorener Konflikt

Kafa, mobilni, novine: malo je razonode za vojnike

Predveče se u hladnom bunkeru sa metalnim zidovima pije kafa. Vojnici pokazuju na svojim mobilnim telefonima slike palih saboraca. Drugi telefoniraju sa porodicama. U građanskom ratu je dobro to što telefonom deci možeš reći laku noć, a nisi u romingu. Vojnici podsećaju na obične službenike, koji rade prekovremeno, pa se javljaju kući da će kasnije doći. Scena je skoro nadrealna.

Isto kao i naš povratak u Kijev. Pre nego što me isprate na stanici u Dnjeprovpetrovsku Artem i Igor žele da pojedu nešto normalno. Ulazimo u Mekdonalds. Oko ponoći oni su se dokopali duplog čizburgera. Kasnije, u vozu, vezujem kameru za nogu u strahu od lopova, koji bi me mogli iznenaditi u snu. Čovek na ležaju ispod mene hrče. Kupeom se širi Mekdonaldsov miris pomfrita. Igor i Artem su se opet uputili na front. Njihov Pasat se kotrlja blatnim putevima istočne Ukrajine, odvodeći ih u rat, ili u zamrznuti konflikt.