Ukrajina: Ni muzika ni knjige iz Rusije | Mozaik | DW | 28.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Posledice

Ukrajina: Ni muzika ni knjige iz Rusije

Ukrajinski parlament novim zakonom zabranjuje književnost i muziku iz Rusije. Koji autori i izvođači su pogođeni zabranom, a ko su izuzeci?

Ruske knjige u ukrajinskim prodavnicama - ubuduće dostupne samo pod određenim uslovima

Ruske knjige u ukrajinskim prodavnicama - ubuduće dostupne samo pod određenim uslovima

Puštanje ruske muzike na javnim mestima, uvoz knjiga u velikim količinama iz Rusije i Belorusije – sve je to sada zakonom zabranjeno u Ukrajini. Zabrana koju je doneo parlament u Kijevu uključuje „proizvode umetnika ili autora koji su bili ili su državljani države agresora“. Osim toga, ruskim izvođačima više nije dozvoljeno da nastupaju u Ukrajini.

Pre nego što je počela invazija na Rusiju, ukrajinski TV-voditelj i producent Ihor Kondratjuk prikupio je preko 25.000 potpisa u peticiji za zabranu koncerata ruskih umetnika u Ukrajini. Za njega je novi zakon logičan korak u zaštiti zemlje.

„Ovo je isto toliko deo odbrane Ukrajine koliko i ono što oružane snage rade u borbi protiv agresora. Ruski umetnici bi trebalo da ostanu nepoželjni u Ukrajini sve dok odnosi sa Rusijom ne dostignu prijateljsku osnovu“, kaže Kondratjuk za DW i naglašava: „Od 2014, otkako je Rusija anektirala Krim i započela rat u Donbasu, ruska vojska koristi umetnike kao neku vrstu prethodnice.“

Platforme za striming i Jutjub beleže sve veće interesovanje za sadržaj na ukrajinskom jeziku, dodaje Kondratjuk. Tom rastućom popularnošću, autori zakona pravdaju novu zabranu – koja predviđa i izuzetke. Naime, izvođači iz Rusije koji osuđuju agresiju na Ukrajinu nisu pogođeni, a Ukrajina određuje koji su to umetnici.

Nema više knjiga iz Rusije i Belorusije

Usvojen je još jedan zakon i u toj oblasti: ukrajinski parlament odlučio je da je zabranjen uvoz i prodaja izdavačkih proizvoda iz Rusije, Belorusije i sa okupiranih teritorija Ukrajine. S jedne strane, reč je o knjigama koje su pisane na tim prostorima, ali i o delima autora koji su državljani Rusije. Izuzetak su knjige koje su objavljene pre okupacije.

Ruske knjige se još uvek prodaju u Ukrajini – recimo „Ana Karenjina“ Lava Tolstoja

Ruske knjige se još uvek prodaju u Ukrajini – recimo „Ana Karenjina“ Lava Tolstoja

Međutim, literatura koja se objavljuje u drugim zemljama na ruskom jeziku i dalje se može uvoziti u Ukrajinu – pod uslovom da je za to dobijena dozvola. Prema zakonu, savet eksperata prvo treba da proveri da li literatura sadrži antiukrajinsku propagandu. Osim toga, knjige autora koji su imali ili imaju ruski pasoš ne smeju se više štampati u Ukrajini.

„Naravno, i to je reakcija društva na rat. Na ukrajinskom tržištu knjiga više nisu dozvoljeni ni ’dobri Rusi’ ni ’loši Rusi’“, kaže Oleksandr Krasovicki, vlasnik i direktor izdavačke kuće „Folio“ koji je učestvovao u izradi zakona. Zabrana štampanja ne važi za knjige na ruskom jeziku koje u Ukrajini treba da budu objavljene do 1. januara 2023.

Kako će se sprovoditi zabrane?

Prema Krasovickom, zabrana je prvenstveno usmerena na autore s ruskim pasošem. Prema njegovim rečima, Savetodavno veće će razmatrati svaki slučaj pojedinačno. Na primer, dela Aleksandra Puškina ili Lava Tolstoja, koja se sada štampaju u Rusiji, više ne mogu da se uvoze u Ukrajinu. Međutim, ako su objavljena u drugoj zemlji, onda se mogu doneti u Ukrajinu.

Na primer, knjige Borisa Akunjina koji više ne živi u Rusiji, ali je još uvek ruski državljanin, više neće moći da se unose u Ukrajinu ako su štampane u Rusiji. Njegove knjige u Ukrajini mogu legalno da se prodaju samo ako su objavljene u drugoj zemlji i ako su pre uvoza proverene na „antiukrajinsku retoriku“ i odobrene od strane Saveta stručnjaka.

Boris Akunjin, ruski prevodilac i pisac gruzijskog porekla

Boris Akunjin, ruski prevodilac i pisac gruzijskog porekla

Zakon predviđa izuzetke za privatna lica. Ako neko u svom prtljagu ima knjigu koja nije na spisku „antiukrajinske literature“ (ne više od deset primeraka i ako nije namenjeno za distribuciju) – može to da uveze.

Kao što se i očekivalo, Moskva je reagovala: Određivanjem da je ukrajinski jezik jedini u svakodnevnom životu tlači se veliki broj Ukrajinaca koji govore ruski, navode izvori u Rusiji.)

Nastavni plan i program bez ruskih klasika?

Sledeći korak bi moglo da bude izbacivanje ruske književnosti iz školskog programa. Radna grupa Ministarstva prosvete već je preporučila uklanjanje dela četrdesetak ruskih i sovjetskih pisaca i pesnika – uključujući Lava Tolstoja, Aleksandra Puškina, Fjodora Dostojevskog i Mihaila Bulgakova. Nadležni, međutim, još nisu doneli konačnu odluku.

Pisac Rostislav Zemkiv zalaže se čak za potpunu zabranu ruske književnosti u školama: „Trenutno ne vidim kako đacima može da se prenese lepota ruske poezije. U učionicama su deca čiji su domovi uništeni, koja su morala da pobegnu, koja su bila su pod vatrom ili izgubila rođake“, rekao je Zemkiv na ukrajinskoj televiziji.

Nemačka književnost se ponovo pojavila u nastavnom planu i programu sovjetskih škola tek 1960. godine, 15 godina nakon pobede nad nacionalsocijalizmom. Počelo se sa Geteovim „Faustom“.

Andrij Hirnik, profesor psihologije i obrazovanja na Kijevsko-mohiljanskoj akademiji, kaže da su ruska književnost i kultura ionako zauzimale nesrazmerno mnogo prostora u Ukrajini pre ruskog napada. Sada će se, kaže, jednostavno pridavati veći značaj engleskoj, nemačkoj, francuskoj, kineskoj i ukrajinskoj književnosti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.