Ukrajina korak bliže EU

Bivši ukrajinski predsednik Janukovič je u novembru 2013. objavio da će odustati od trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom i da se okreće pristupanju Evroazijskoj ekonomskoj uniji, projektu ruskog predsednika Putina koji okuplja Rusiju, Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan i Kirgistan. To okretanje od Evrope je izazvalo krvave proteste na Majdanu i smenu vlasti u Kijevu.

Kremlj uporno ponavlja da je sporazum Ukrajine i EU nepovoljan za Rusiju i da otvara mogućnost nekontrolisanog uvoza iz EU u Rusiju. Sporazum sa EU je trebalo da stupi na snagu još u novembru 2014, međutim, Brisel je bio spreman na ustupke Moskvi i u proteklom razdoblju je održano preko dvadeset sastanaka predstavnika EU, Ukrajine i Rusije kako bi se rešio taj problem. Poslednji je bio održan nedavno (22. decembra), ali je i on završen bez dogovora. Posle tog sastanka, evropska poverenica za trgovinu, Sesilija Malmstrom, izjavila je da je EU "bila spremna da učini dodatne napore", ali se pokazalo da Rusija očigledno ničim nije zadovoljna. Ruski potpredsednik vlade Šuvalov je pak optužio evropske predstavnike da su prekinuli pregovore "u emocionalno nabijenom raspoloženju."

Gubitak ruskog tržišta

Mada ovaj sporazum sa EU, Ukrajini omogućuava nove perspektive, tu zemlju prvo čekaju još teži dani. Prog januara 2016, čim je na snagu stupio sporazum sa EU, Rusija je suspendovala svoj trgovinski sporazum sa Ukrajinom, koji je još uvek bio na snazi. To je ozbiljan udarac ukrajinskoj privredi jer je Rusija do sada bila glavni uvoznik njenih poljoprivrednih proizvoda i Kijev procenjuje da će tako izgubiti oko 550 miliona evra.

U svom novogodišnjem obraćanju Ukrajincima, predsednik Petro Porošenko je zato osudio ovaj ruski embargo i optužio Moskvu da je i to bio pokušaj da "ekonomski uguši" Ukrajinu. Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je već objavio i odluku vlade u Kijevu da će "prilagoditi carine" za robu iz Rusije i da će "za svaku akciju Rusije, Ukrajina preduzeti protivakcije i protivmere".

S druge strane, sporazum o slobodnoj trgovini Ukrajine i Evropske unije praktično ukida carine na trgovinsku razmenu između potpisnica. Povrh toga, on omogućava jednostavnije otvaranje predstavništava i pogona i garantuje slobodan promet kapitala. Kijev se time obavezao na evropske standarde slobodnog tržišta, u javnoj upravi i intelektualnom vlasništvu. Brisel je sa svoje strane najavio pomoć Ukrajini u toj promeni i u reformama koje treba da sprovede.

Jer Ukrajini se ovim sporazumom otvara tržište svih 28 zemalja Evropske unije, ali je ona istovremeno morala da se odrekne manje zahtevnog tržišta Rusije. Za to su potrebne investicije u nove tehnologije, čak i kada je reč o poljoprivredi i prehrambenoj industriji, kako bi se ispunjavali standardi EU. I poverenica za trgovinu Malmstrom je upozorila da se "promene neće videti preko noći" i da će one tražiti "zalaganje i investicije". Naravno, na kraju tih promena bi onda bila Ukrajina, sa novim ekonomskim potencijalama, a od toga bi koristii imali i građani Ukrajine.