Ukrajina godinu dana posle | Izbor iz štampe | DW | 22.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ukrajina godinu dana posle

Godišnjica protesta na Majdanu, učinak "Revolucije dostojanstva" na prilike u zemlji i zbrinjavanje sirijskih izbeglica u Turskoj su neke od tema kojim se bave komentatori nemačke štampe.

List Tagescajtung iz Berlina piše kako je u petak, 21.novembra, tokom poslepodneva više od 2.000 ukrajinskih nacionalista sa žutim i crveno-crnim zastavama marširalo kroz centar grada prema zgradi parlamenta. Učesnici marša su uzvikivali “Ukrajina svuda” i “Slava Ukrajini – smrt neprijatelju”.

“Dok su pojedini, koji smatraju da političari sada znaju da moraju da računaju na mišljenje javnosti, ponosni na revoluciju, drugi su skeptični. Novinar Sergej Losunko kaže: `bivši predsednik Janukovič je za četiri godine narod prevario za 100 milijardi dolara. Znači 25 milijardi godišnje. Gde je sada novac?`, pita se Losunko. Politolog Kost Bondarenko kaže da je zemlja zbog protesta na Majdanu više podeljena nego pre. Nova podela je dovela do oružanog konflikta na istoku zemlje. Opasno je i to što je revolucija na Majdanu pokazala stanovništvu da je nasiljem moguäe sprovesti i političke ciljeve. Posledice su još uvek nesagledive. Pre godinu dana nije niko mogao da zamisli dalji razvoj zemlje. Rusija je anektirala Krim, na istoku zemlje, uz učešće Rusije, vode se oružane borbe u kojim je poginulo više hiljada ljudi“, piše pored ostalog Tagescajtung.

Vestfalen blat iz Bilefelda piše da se za 12 meseci od početka protesta na Majdanu dogodilo toliko toga da bi se mogla napisati debela knjiga. „Žestoke borbe protiv tvrdoglavog ruskog neprijatelja, više od 100 mrtvih u Kijevu, 4.000 na istoku Ukrajine. Uz sve to i novi konflikt između Istoka i Zapada. Posmatrači sa strane jedva da to razumeju. Tome treba dodati i nezadovoljstvo porodica žrtava. One su u petak postavile legitimno pitanje: da li su njihovi gubici vredni skromnih uspeha? Prvi odgovor je ne, ali uz napomenu da je još uvek prerano za bilans. Predsednik Porošenko želi približavanje Zapadu. Međutim, u tome ga na sprečava samo Vladimir Putin sa svojim snagama. I stanovništvo Ukrajine nije 100 posto iza promena koje su izvojevane na Majdanu. Kijev se još uvek nada da će otcepljene regione na istoku kad-tad imati pod svojom zastavom. Pre svega se mora dokazati da li je Porošenko besprekorni demokrata“, piše ovaj list.

Kelner štat ancajger piše da su porodice žrtava u Ukrajini predsedniku Porošenku prebacile da nije ispunio obećanje da će žrtve posthumno proglasiti „narodnim herojima“.

„Porošenko je porodicama poginulih obećao da će potpisati dekret kojim se poginuli proglašavaju herojima. To je povezano sa finansijskim sredstvima. Ukrajina je inače u sve dubljoj finansijskoj krizi. U nacrtu budžeta za 2015. godinu vlada očekuje pad privrede za 4,5 odsto i inflaciju od 13,4 odsto. Prema podacima MMF-a Ukrajina je samo u oktobru prodala više od trećine svojih zlatnih rezervi“.

Turska i problemi s izbeglicama iz Sirije

„Skoro četiri godine nakon izbijanja građanskog rata u Siriji turski političara i celokupno tursko društvo se pripremaju za dugoročni suživot s najmanje 1,6 miliona izbeglica iz susedne zemlje. Neće biti lako“, piše Thomas Seibert u članku koji je objavljen u listu Tagesšpigel i dodaje:

„Sirijci su svojim prisustvom u Turskoj stvorili novu realnost. U međuvremenu se godišnje u turskoj rodi 38.000 sirijskih Kurda. Za njihovih 350.000 starije braće i sestara potrebno je školovanje. Turska uz pomoć UN gradi mrežu sirijskih škola: arapski školski udžbenici se nabavljaju iz Katara i Saudijske Arabije“.

„U nekim gradovima poput Gaziantepa, Adana ili Kahramanmarasa je u proteklih nekoliko meseci došlo do sukoba između Turaka i Sirijaca, najčešće između kriminalaca ili konkurenata na tržištu rada ili prilikom iznajmljivanja stanova. Turski političari odavno govore da je to samo privremeni fenomen. Predsednik Erdogan kaže da je siguran da će doći dan kada će se Sirijci vratiti svojim kućama. Međutim, vlada je u međuvremenu promenila stav. Zamenik premijera Numan Kurtulmus je početkom meseca rekao da će `Turska morati da živi sa Sirijcima. Ostaće duže i zbog toga se sada radi o tome da njihove probleme rešimo na dugoročne staze`, rekao je Kurtulmus“.

“Turska vlada je za zbrinjavanje sirijskih izbeglica do sada izdvojila 4,5 milijardi dolara. Novim zakonom je regulisano da imaju pravo na boravak, lična dokumenta i radnu dozvolu. Zdravstvena zaštita je takođe regulisana. Od prošle godine se Sirijci u državnim bolnicama leče besplatno. Ankara je za to do sada izdvojila 180 miliona evra”.

“Među najteže probleme spada zaštita prava dece i žena. Mnogi maloletnici prose kako bi pomogli svojim roditeljima, dok se u graničnom području mnoge devojčice prodaju kao druge supruge. `Cena za drugu suprugu kreće se između 1.700 i 3.500 evra`, kaže sociolog Emine Konak direktorka Centra za zaštitu žena u pograničnom gradu Kiziltepe. Ona je za izjavila: `Ovde ih čekaju stvari kao što su prostitucija, droga ili prisilna udaja`, izjavila je Konakova”, a prenosi Tagešpigel.

Reklama