Ukrajina: Diskusija oko borbenih dronova | Politika | DW | 02.11.2021

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Ukrajina: Diskusija oko borbenih dronova

Prvi borbeni angažman turskog drona Bajraktar od strane ukrajinskih snaga izazvao je veliku pažnju u svetu. DW je o mogućim posledicama razgovarao sa stručnjacima za vojna pitanja.

Ukrajina je u konfliktu u Donbasu na istoku te zemlje po prvi put koristila turski dron Bajraktar. Upotreba te bespilotne letelice je u medijima imala puno jači efekat nego što ga je imao borbeni dron na licu mesta. U ruskim medijima satima se diskutovalo o jednominutnom video-snimku koji je prošle srede objavio generalštab ukrajinskih vojnih snaga. Predstavnici Kremlja i Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi osudili su operaciju ukrajinske vojske.

Nemačka savezna vlada izrazila je zabrinutost tim borbenim delovanjem i činjenicom „da sve strane koriste dronove“. Jedna portparolka Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu podsetila je da je upotreba dronova u konfliktnom području „dozvoljena samo OEBS-u“. Andrij Melnjik, ukrajinski amvasador u Nemačkoj, nakon toga je za više medija izjavio da njegova zemlja ima „legitimno pravo na samoodbranu“.

-pročitajte još:Opasnost dolazi s neba 

Turski dronovi, ukrajinski motori

Prvi angažman turskog borbenog drona se, prema navodima Kijeva, dogodio u popodnevnim satima 26. oktobra u blizini naselja Hranitne, južnije od Donjecka. Kijev je objavio da su ukrajinski položaji napadnuti haubicama s područja koje kontrolišu separatisti. Pritom je, prema zvaničnim navodima, ubijen jedan ukrajinski vojnik, a jedan je ranjen. Prema izveštajima ukrajinskog Generalštaba, dron je uništio jedan od topova protivničke strane, nakon čega je, tvrdi se, paljba prestala. Ukrajinski dron, kako se navodi, nije prešao liniju razgraničenja. Na video-snimku vidi se eksplozija, odnosno ljudi koji beže od pogođenog topa.

Ukrajinski vojnici na istoku zemlje (april 2021.)

Ukrajinski vojnici na istoku zemlje (april 2021.)

Ukrajina od 2018. kupuje TB2-dronove turske firme „Bajraktar Makina“. Oni se mogu koristiti u borbenim operacijama, ali i za nadzor. Kijev ih koristi za potrebe svojih kopnenih snaga, ali i za ratnu mornaricu. Ukrajina želi da izgradi i jednu fabriku za proizvodnju dronova, odnosno centar za njihovo servisiranje. Zauzvrat, jedno ukrajinsko državno preduzeće turskom proizvođaču dronova isporučuje motore za još snažnije ofanzive dronove.

Krćenje Sporazuma iz Minska

Gustav Gresel iz briselskog trusta mozgova Evropski savet za spoljne poslove, za DW kaže da upotreba dronova formalno nije kršenje Sporazuma iz Minska (Minsk-2) iz februara 2015. „Ruske haubice D-30 koje se tamo nalaze, one naravno krše Sporazum iz Minska. Ali ne i dronovi“, tvrdi Gresel. Minsk-2 predviđa povlačenje teškog naoružanja kalibra većeg od 100 mm, a teški topovi tipa D-30 imaju kalibar od 120 mm. Dronovi se ne spominju izričito u Sporazumu iz Minska, a to, prema Greselu, omogućava separatistima u Donjecku i Lugansku da ih koriste za bacanje mina i granata. Ukrajinska vojska je u više navrata potvrdila korišćenje dronova na taj način. OEBS je pak izvestio da se ometa rad njihovih dronova koji bi trebalo da kontrolišu poštovanje primirja.

-pročitajte još: Nemačka sve bliže nabavci izraelskih naoružanih dronova

Od jula 2020. u Donbasu je za sukobljene strane ipak na snazi zabrana korišćenja dronova. U okviru Trilateralne kontakt-grupe tada je postignut dogovor s ciljem „osnaživanja primirja“. Prva tačka tog sporazuma predviđa „zabranu korišćenja letećih aparata svih vrsta“. Zabranjuje se o korišćenje vatrenog oružja, ali tamo se i dalje puca. Samo u prvih šest meseci ove godine ukrajinska strana je, prema zvaničnim podacima, izgubila 65 vojnika.

Predstavnici OEBS-a i njihov dron

Predstavnici OEBS-a i njihov dron

Odnos snaga u Donbasu

Metju Bulže iz britanskog trusta mozgova Četam haus naglašava da se obe strane ne pridržavaju Sporazuma iz Minska. Taj vojni stručnjak je uveren da korišćenje dronova od strane Ukrajine neće suštinski da promeni odnos snaga na terenu, ali da vojska Ukrajine sada ima mogućnost izvođenja „pojedinih operacija s ciljem suzbijanja neprijatelja“, odnosno da to ukrajinsku stranu – jača. On ipak zaključuje da su snage i resursi vezani za ukrajinsko korišćenje dronova veoma ograničeni. Više se, kaže, radi o „retorici i pobedi u propagandnom ratu protiv Rusije“.

Bulže isključuje mogućnost da bi Ukrajina u budućnosti, uz pomoć turskih dronova, mogla da krene u ofanzivu, kao što je to nedavno uradio Azerbejdžan u sukobu oko Nagorno-Karabaha: „To tako ne funkcioniše“, tvrdi stručnjak iz Britanije. Kijev, prema njegovom mišljenju, ne želi da isprovocira još gori odgovor Rusije, odnosno ne želi da izgubi još teritorija. Ruski predsednik Vladimir Putin u više navrata je upozorio Kijev na taj scenario, podseća Bulže.

Sličnog je mišljenja i Gustav Gresel. „U Donbasu već ima dovoljno ruskih elektronskih borbenih sredstava i sistema protivvazdušne odbrane koji bi mogli da budu efikasni i protiv dronova“, tvrdi on i dodaje da je ranjivost Ukrajina u slučaju ruske kontraofanzive i dalje ekstremno visoka. Par dronova tipa Bajraktar, naglašava, „tu ne menja na stvari“.

Argument protiv isporuke oružja?

Nešto drugačijeg mišljenja je Volfgang Rihter, penzionisani oficir Bundesvera, a sada stručnjak berlinske Fondacije za nauku i politiku (SWP). On smatra da je to što Ukrajina koristi dronove na području Donbasa „naravno kršenje sporazuma“ i to, prema njegovom mišljenju, samo potvrđuje bojazan od eskalacije sukoba.

„Strahuje se da će suprotna strana na to da odgovori“, kaže Rihter, „a takav razvoj događaja pokazuje nam da isporuke oružja ne služe za zastrašivanje, već one u stvari samo ohrabruju obe strane da to naoružanje i iskoriste.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu