Ukrajina će proizvoditi rakete za Patriot – šta to znači?

Na samitu u Ankari članice NATO dogovorile su obiman paket vojne pomoći za Ukrajinu u ukupnoj vrednosti od 140 milijardi evra. Osim toga, američki predsednik Donald Tramp nakon susreta sa svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim najavio je da želi da Ukrajini izda licencu za samostalnu proizvodnju PVO-raketa za sistem Patriot.

Te rakete su od presudnog značaja za odbranu od ruskih balističkih napada. Tokom snažnog ruskog raketnog napada 6. jula ukrajinske vazdušne snage nisu uspele da presretnu nijednu rusku balističku raketu. Kao glavni razlog naveden je nedostatak raketa Patriot.

Prema Trampovim rečima, Vašington želi da podeli tehnologiju sistema Patriot i omogući Ukrajini da direktno na svojoj teritoriji proizvodi municiju za svoju PVO koja joj trenutno nedostaje. SAD su, kako je rekao, spremne da Kijevu u tome pruže svu potrebnu podršku.

Tokom konferencije za novinare Tramp je takođe izjavio da želi da kupuje ukrajinske dronove. To predstavlja zaokret u odnosu na njegov raniji potcenjivački stav prema ukrajinskoj odbrambenoj industriji. Pohvalio je velike ukrajinske kapacitete za proizvodnju dronova.

„Neverovatno je da ih proizvode u ratnim uslovima“, naglasio je.

Ukrajinsko znanje o bespilotnim letelicama veoma je traženo i širom Evrope. U Ankari je nekoliko država sa Kijevom potpisalo sporazum o saradnji u oblasti bespilotnih letelica.

Istorijska odluka uz određene uslove?

Ako Ukrajina dobije licencu za proizvodnju raketa Patriot, biće tek treća zemlja na svetu, posle Japana i Nemačke, kojoj je dodeljeno takvo pravo. Međutim, put od političke izjave do stvarne proizvodnje trajaće godinama, smatra vojni stručnjak Oleh Katkov, glavni urednik časopisa ukrajinske medijske i savetodavne kompanije Defense Express.

„To je zaista sjajno, istorijski trenutaka – ali treba znati da takav proces ne traje samo nekoliko dana ili nedelja. Japanu su, uprkos njegovoj industriji, sposobnostima i stručnosti, bile potrebne dve godine od postizanja dogovora do početka proizvodnje. Najverovatnije smo sada tek u fazi načelnog političkog sporazuma između vlada Ukrajine i SAD“, objasnio je Katkov u razgovoru za DW.

Pre nego što se stvore temelji za saradnju između odbrambenih kompanija, najpre mora da bude postignut sporazum na nivou vlada. Tek nakon toga, kaže Katkov, mogu da počnu pregovori sa američkim kompanijama koje poseduju prava na rakete Patriot.

„Prava na rakete PAC-3 pripadaju kompaniji Lokid Martin, a na rakete PAC-2 kompaniji RTX (Raytheon). Te kompanije moraju da sklope odgovarajuće ugovore sa ukrajinskim preduzećima. Tek tada može da se govori o početku proizvodnje u Ukrajini“, ističe stručnjak.

Oleksandar Čara iz ukrajinskog Centra za odbrambene strategije napominje da nije ključno samo da li će Ukrajina dobiti licencu za rakete Patriot, već i da li će Donald Tramp uz to postaviti i neke političke uslove.

„Iskreno se nadam da nema skrivenih uslova, da se od Ukrajine neće tražiti da postigne kompromise sa Rusijom pre nego što dobije sisteme Patriot. Od sadašnje američke administracije može se očekivati svašta“, navodi Čara za DW.

Simbolično upozorenje Rusiji?

Ihor Rejterovič sa Univerziteta „Taras Ševčenko“ u Kijevu upozorava da ne treba očekivati brzu primenu ove odluke.

„Ovde je pre svega reč o simboličnom potezu. To je prvenstveno poruka Ruskoj Federaciji: ’Pogledajte šta bi moglo da usledi.’ Jasno je da će Ukrajini biti potrebno mnogo vremena da zaista uspostavi takvu proizvodnju“, rekao je politikolog.

Prema Rejteroviču, Bela kuća time pre svega pokazuje Kremlju da ne namerava da napusti Ukrajinu.

„To je signal: ’Stojimo uz Ukrajinu i podržavaćemo je.’ Ako ne sada, onda će Ukrajina u budućnosti proizvoditi sisteme Patriot. To bi Rusiji trebalo da bude upozorenje“, rekao je stručnjak u razgovoru za DW.

Zašto članstvo Ukrajine u NATO nije bilo tema?

Na samitu je bilo upadljivo da se gotovo uopšte nije raspravljalo o mogućem članstvu Ukrajine u NATO. Oleksandar Čara to pre svega objašnjava stavom američkog predsednika.

„Još pre povratka u Belu kuću Tramp je jasno stavio do znanja da se protivi ulasku Ukrajine u NATO. Kada najvažnija država Alijanse zauzme takav stav, jasno je da niko sada neće ozbiljno govoriti o članstvu“, rekao je.

Istovremeno je uveren da Kijev ne bi trebalo da odustane od svog strateškog cilja – pristupanja NATO.

Prema Čari, Evropa će i dalje imati sistem kolektivne bezbednosti, a Ukrajina bi trebalo da bude njegov deo.

„Sopstvenim snagama dugoročno nećemo moći da obuzdamo Rusiju“, smatra rukovodilac Centra za odbrambene strategije u Kijevu.

Iako se o članstvu Ukrajine u NATO nije javno raspravljalo, Ihor Rejterovič smatra da je samit za Kijev ipak bio znatno uspešniji nego što se očekivalo. Sama činjenica da je Ukrajina bila u središtu razgovora saveznika pokazuje njenu ključnu ulogu u evropskim bezbednosnim pitanjima.