Ukradena deca traže istinu
4. mart 2019.
Olivija Ramja Taner je zapravo htela da provede odmor na Šri Lanki. Uzela je paket aranžman koji uključuje i ajurvedski tretman – neka vrsta alternativne medicine. Usput je ova stanovnica Ciriha htela da poseti i svoju pravu majku. Jer, znala je da je rođena u toj dalekoj zemlji te da su je roditelji u Švajcarskoj usvojili.
To je bilo 2016. U međuvremenu je Olivija, koja radi kao informatičarka, unajmila privatnog detektiva kako bi nastavio potragu za pravim roditeljima. Njena pet godina mlađa sestra Žeraldin, koja je takođe usvojena, isto je započela potragu za svojim korenima.
TV reportaža pokrenula lavinu
Potraga je bila uspešna. Pronađena je Žeraldina majka. No Olivijini koreni su još uvek bili obavijeni velom tajne. Zato je sama svratila u bolnicu u Ratnapuri gde je rođena kako bi se uverila u svoje poreklo. Tada je saznala da je njen rodni list falsifikat. „Rekli su mi da uopšte nisam rođena tamo. Bila sam skamenjena“, priča Olivija.
Ni potraga u ostalim arhivima nije urodila plodom. Pojavile su se sumnje: da li je uopšte i datum rođenja ispravan? I što je sa srednjim imenom Ramja? „Jedina stvar koja me povezivala s majkom je bilo to ime koje mi je ona navodno nadenula. Tlo pod nogama mi je polako nestajalo. Moj identitet je doveden u pitanje“, priseća se Olivija.
Godinu dana kasnije iz reportaže jedne holandske televizije saznaje da nije jedina. Mnoga usvojena djeca su u Evropu stigla s falsifikovanim dokumentima. TV reportaža je pokrenula interna istraživanja i kanton Sent Ganlen je potvrdio da je verovatno bilo ilegalno do 70 odsto usvajanja dece iz Šri Lanke od kraja sedemdesetih do početka devedesetih.
Pitanje na koje još uvek nema odgovora: zašto švajcarske vlasti nisu reagovale uprkos upozorenjima tadašnjeg švajcarskog ambasadora u Šri Lanki i novinskih napisa u toj zemlji.
Deca koja su nastala za izvoz
Verovatno je oko 11.000 dece iz te azijske zemlje usvojeno u Evropi, SAD i Kanadi u tom problematičnom razdoblju. Nekim majkama su u bolnicama korumpirani službenici ispričali da su im deca umrla pri porođaju. Drugima se govorilo da su im bebe na intenzivnoj nezi ali su zapravo već date na usvajanje.
U nekim slučajevima su žene ostajale trudne pre braka i pobegle su iz svojih sela kako bi rodile decu koju nisu mogle da zadrže. U tim momentima su žene u nevolji su po železničkim stanicama i bolnicama vrebali „lovci na bebe“ i sumnjivi advokati koji su majke terali da se odreknu svoje dece.
Zvanična humanitarna udruženja i sirotišta su radila na legalnom usvajanju dece u inostranstvu. No istovremeno je bujalo i „crno tržište“. Deca su čak „naručivana“ i „proizvođena“ na „farmama beba“. „Ova deca su doslovno nastala kako bi bila izvezena“, stoji u zvaničnom izveštaju kantona Sent Galen.
Izveštaj iz ovog kantona je važan jer je ovde djelovala Alis Honeger, direktorka jedne od najvažnijih agencija za usvajanje u Švajcarskoj. Ona je, prema izveštaju, samo u jednoj godini na ilegalnim usvajanjima zaradila gotovo 100.000 dolara.
Nakon izveštaja holandske televizije, grupa žena je osnovala udruženje „Povratak korenima“ („Back to the Roots“) koje vrši pritisak na švajcarsku vladu da preduzme korake koji bi vodili ka rasvetljavanju neregularnih usvajanja.
Olivija je prošle godine srela osobu koja se odaziva na ime Daun de Silva koja je organizovala njeno usvajanje. Danas 80-godišnja starica ne smatra da je učinila nešto loše. „To je ono najgore. Što ona ne vidi kakvo zlo je počinila. I opravdavala se time da su joj drugi donosili bebe“, kaže Olivija.
Svi odbacuju odgovornost
Švajcarske vlasti tadašnje produženje dozvole za vođenje agencije za posvajanje spornoj Alis Honeger opravdavaju činjenicom da Interpol nakon istrage i prijava nije pronašao ništa sporno u delovanju ove agencije.
No aktuelni ministar zdravlja Šri Lanke danas govori o nepravilnostima osamdesetih i devedesetih godina, ali isto tako kaže da niko nije stao odlučno na put ilegalnoj trgovini bebama. „Nijedna ustanova nije rekla: dosta! Svi su sa sebe skidali odgovornost“, kaže on i dodaje: „Svima je odgovarala priča u kojoj su deca pronašla siguran dom i porodice i spašena su bede i nemaštine.“
„Radilo se o biznisu: ponuda i potražnja. Roditelji su hteli novorođenče, ne četvorogodišnju decu iz sirotišta. Zato su otimali bebe od majki“, kaže Olivija.
Ona danas nema problema sa svojim identitetom i oseća se „120 odsto“ Švajcarkinjom. Njen otac je bio potresen kada je saznao da su dokumenti njegove usvojene kćerke krivotvoreni. No u međuvremenu je ponosan što Olivija sama istražuje svoje poreklo.