Ukinuti pojam „konstitutivni narod“ u BiH | Politika | DW | 14.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ukinuti pojam „konstitutivni narod“ u BiH

Reforma ustava BiH vidi se kao rešenje za političku krizu u zemlji. Da li Brisel uslovljavanjem evrointegracija primenom odluke Sejdić-Finci zapravo čini „medveđu uslugu“ BiH?

Pitanjem ustavne reforme BiH mnogi su se bavili poslednjih 10 godina, a sudeći po onome gde je zemlja sada – bezuspešno. Gotovo smi smatraju da sadašnji Ustav nije adekvatan, ali konsenzusa o promenama nema na vidiku. U svom poslednjem izveštaju Međunarodna krizna grupa (MKG) naglašava da je promena neophodna, ali da bi brza rešenja koja bi se završavala na papiru, mogla da budu i lošije rešenje od postojećeg: „Evropa bi trebalo da stavi do znanja liderima u BiH da bi trebalo da ozbiljno i kvalitetno pristupe pitanju evropskih reformi. Da u pitanju nije samo precrtavanje zadataka sa liste, već nešto što bi trebalo da omogući zemlji da bude normalna moderna država, koja može biti ne samo kandidat za članstvo već i članica EU“, kaže za DW Marko Prelec, direktor za Balkan u MKG.

Dublje promene za zdrave temelje

Brisel zahteva primenu presude Evropskog suda za ljudska prva u slučaju Sejdić-Finci, odnosno ukidanje odredbi ustava po kojima na funkcije dolaze samo predstavnici bošnjačke, srpske ili hrvatske nacionalnosti. U MKG upozoravaju da je sve manja mogućnost da to bude i uvertira za sveobuhvatnu reformu, a da je opasnost sve veća da zbog pritiska Brisela lokalna sada „sedmorka“ na prečac usvoji neadekvatna rešenja. Naglašava se da bi trebalo „ići dublje“ i ne gledati samo pitanje manjina, koje jeste važno, već sveukupne odnose tri konstitutivna naroda i dva entiteta staviti na zdrave temelje:

„Sporan je i pojam konstitutivnog naroda, koji se temelji na pretpostavci da se BiH deli na tri potpuno homogene zajednice. Počevši od fenomena Zlatka Komšića vidimo da to nije tačno i da zajednice ne shvataju svakog svog člana kao svog zastupnika i da žele same da odlučuju ko će ih zastupati. Najbolji način da se to napravi jeste da se izbriše pojam konstitutivnog naroda i da se ide prema normalnijem obliku, u evropskom smislu, teritorijalnog pojma zastupanja, obliku federalizma gde bi ljudi na državnom nivou zastupali određene teritorije i sve koji tamo žive“, smatra Marko Prelec.

Reforma ustava kao cilj, a ne preduslov integracija

BiH bi tako presudu Evropskog suda za ljudska prava trebalo da iskoristi kao „odskočnu dasku“ ka modernoj ustavnoj strukturi. Sa druge strane, EU mora da shvati zahtevnost ovakvog procesa i da sveobuhvatnu reformu ustava postavi kao cilj, a ne preduslov za pristupni proces BiH. Do uspeha na tom putu će doći ako se lideri BiH ozbiljno uhvate u koštac sa evropskom reformom, kažu u MKG. Ukoliko političari u BiH budu odugovlačili i koristili reformu kao paravan za borbu za vlast ili novac, čitava stvar se može loše završiti, zaključuje Prelec.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Reklama