Ugalj sa Balkana truje čitavu Evropu | Evropa | DW | 08.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Ugalj sa Balkana truje čitavu Evropu

Termoelektrane na Zapadnom Balkanu spadaju među najveće zagađivače vazduha u Evropi – pre svega zbog lošeg uglja. Pritom je pre svega reč o energetskom sektoru Srbije i BiH, ali i Hrvatske.

Sumpor-dioksid je proporcionalno najštetnija materija iz dimnjaka termoelektrana na ugalj. Najproblematičnijih 16 pogona tog tipa na području Zapadnog Balkana, međutim, emituje taj polutant onoliko koliko i 250 termoelektrana u zemljama Evropske unije! Razlog je njihova zastarelost i lošije filtriranje, ali, još i više, upotreba lošeg uglja, tj. nedovoljno uklanjanje sumpora iz goriva. Konkretne posledice po ljude su katastrofalne, pokazuju zdravstvene statistike čitave EU.

To naime nalazi istraživanja koje je nad tih 16 termoelektrana sprovelo šest eminentnih evropskih organizacija i međunarodnih koalicija koje se bave ekologijom, klimatskim promenama i energetikom: HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch, Europe Beyond Coal, Agora Energiewende. Njihov rad je u Hrvatskoj podržalo ekološko-aktivističko udruženje „Zelena akcija“.

Kroatien Protest gegen Ölförderung in der Adria Luka Tomac Umweltaktivist

Luka Tomac: Tranzicija se odlaže

Procenjeno je da zagađenje koje izazivaju termoelektrane na ugalj dovodi do gotovo 4.000 preuranjenih smrtnih slučajeva u državama Zapadnog Balkana koje su van EU, ali i više od 2.000 prerano umrlih u zemljama-članicama EU. Glavna autorka izveštaja je Vlatka Matković Puljić, viša savetnica u organizaciji HEAL.

Ostaviti preostali ugalj pod zemljom

Govoreći o potrebi prelaska na obnovljive, ekološki prihvatljive izvore energije, Luka Tomac iz „Zelene akcije“ kaže da se ozbiljniji početak tranzicije na Zapadnom Balkanu odlaže ili jednostavno ignoriše. „To u zemljama Zapadnog Balkana podrazumeva ostavljanje preostalih količina uglja pod zemljom“, smatra voditelj klimatskog programa te najveće ekološko-aktivističke organizacije u Hrvatskoj.

Energetski sektori država Zapadnog Balkana koji u velikoj meri zavise upravo od uglja, time bi pretrpeli velike troškova, pa se za sada više u obzir uzima – odsumporavanje. Pritom je pre svega reč o energetskom sektoru Srbije i Bosne i Hercegovine čijih sedam najproblematičnijih termoelektrana prema štetnim emisijama prednjači među 16 istraživanih na prostoru regiona.

Admir Softić, pomoćnik ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, zadužen za energetiku, kaže za DW da BiH ipak pokušava da ispuni obaveze smanjenja štetnih emisija preuzete Ugovorom o formiranju Energetske zajednice s EU. Uz povremena kašnjenja, doduše, u obezbeđivanju finansijskih sredstava, kao i prilikom izrada plana realizacije mera.

Admir Softic

Admir Softić: EU nas ne potpomaže direktno

Pritom zaključeni Nacionalni plan smanjenja emisija za BiH predviđa dovođenje emitovanog sumpor-dioksida na nivo manji od 15.000 tona te materije godišnje. I to postupno, s uračunatim godišnjim maksimumima, do zaključno 2028. godine. Danas se u toj zemlji emituje čak oko 270.000 tona. Na pitanje da li EU pomaže u takvoj promeni u BiH, Softić odgovara: „Evropska unija nam pruža podršku jedino preko Energetske zajednice. Direktni oblik finansijske podrške od EU i drugih fondova za projekte odsumporavanja u termoelektranama trenutno ne postoji.“

Hrvatski dubiozni planovi

Admir Softić za DW naglašava da bi trebalo imati na umu da će prednosti sprovođenja nacionalnog plana po zdravlje ljudi i okolinu znatno premašiti investicione troškove u smanjenju emisija sumpor-dioksida i ostalih najškodljivijih materija, poput azotnih oksida i mešanih čvrstih čestica, tj. prašine. Svejedno, ne bi trebalo sumnjati u to da bi državama Zapadnog Balkana dobrodošla i konkretnija pomoć Evropske unije u samoj fazi implementacije spasonosnih mera s visokim ulaganjima.

Direktno vezano uz tu temu, u „Zelenoj akciji“ raspitali smo se oko dubioznih aktuelnih planova Vlade Hrvatske za ponovno otvaranje termoelektrane Plomin 1 u Istri. „Hrvatska elektroprivreda i Vlada Hrvatske u energetskoj politici zaostaju nekoliko decenija, kako po pitanju odabira energenata, tako i kada je reč o ignorisanju klimatskih promena. Umesto da prepoznaju prilike i potencijal Hrvatske na području obnovljivih izvora energije, tvrdoglavo istrajavaju na zavisnosti o uvoznog uglja.

Termoelektrana Plomin 1 izgrađena je davne 1969. godine i napokon zatvorena 2017. Sada se želi da joj se produži rad za još 15-20 godina, a da pri tom nisu uopšte nisu urađene procene uticaja na okolinu, kaže Bernard Ivčić, član upravnog odbora „Zelene akcije“ i dodaje da će njegovo udruženje sigurno tužiti nadležno ministarstvo u slučaju odobravanja ekološke dozvole za pokretanje rada Plomina 1.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM