Udružena opozicija Srbije – početak ne obećava | Politika | DW | 12.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Udružena opozicija Srbije – početak ne obećava

Politička scena u Srbiji dobila je novu organizaciju – Udruženu opoziciju Srbije. Proklamovani cilj je „smena režima“, ali stiče se utisak da je glavni razlog formiranja zapravo raskid s pokretom Dveri.

Formiranjem Udružene opozicije Srbije (UOS) praktično je prestao da postoji Savez za Srbiju. Odluku o formiranju nove organizacije potpisalo je 12 političkih subjekata: Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Pokret za preokret, Udruženje sindikata Sloga, Narodni pokret Srba sa KiM, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Građanska platforma (bivši poslanici Jovan Jovanović i Sonja Pavlović), Državotvorni pokret Srbije (Slobodan Samardžić), Pokret slobodna Srbija (otcepljeno krilo PSG), Šumadijska regija (Saša Milenić), kao i bivši samostalni poslanik i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović. Udružena opozicija Srbije će biti bez Dveri Boška Obradovića, a kako je navedeno UOS je formiran samo sa jednim ciljem – „smena nestručnog, bahatog, korumpiranog režima zasnovanog na samovolji jednog čoveka“.

UOS je zamišljen kao fleksibilniji način organizovanja, što znači da neće biti povezivanja po programskim načelima i da će stranke u javnosti nastupati samostalno. Najavljuje se doduše da će imati zajedničkog kandidata za predsedničke izbore 2022 godine. Ta labava konfederacija stranaka, pokreta i pojedinaca upravo zbog toga i doživljava prve kritike.

-pročitajte još: Skupština Srbije – parlament bez opozicije

Završetak nedovršene misije

Kako za DW ističe politički analitičar Cvijetin Milivojević, „formiranje UOS se može videti kao završetak jedne nedovršene misije. Opozicija se malo bavila time da smo imali nelegalne izbore, koji su porodili oktroisani parlament, koji je vladar ’darovao’ i koji nije plod izbore volje građana. Umesto toga su se upustili u neka nova okupljanja, gde od 12 trenutnih subjekata njih bar pola postoji samo fiktivno na papiru“, kaže Milivojević.

Ako bismo analizirali razloge za ovaj potez, Milivojević kaže da „možda u opoziciji znaju nešto što mi ne znamo. Moguće da žele da se pripreme za redovne predsedničke izbore i izbore u Beogradu za godinu i po dana, i ne žele da to dočekaju nespremni, jer je moguće da dobijemo i vanredne parlamentarne izbore pored toga“.

Ali, u svakom slučaju, mislim da bi bilo mnogo efikasnije, nastavlja Milivojević, da se učinilo ono što je opozicija obećavala i protekle dve godine: „A to su akcije građanske neposlušnosti umesto ovog političkog manevrisanja gde sedimo u kabinetu i potpisujemo neke ugovore a svi zajedno nemamo neku veliku podršku“, kaže Milivojević.

Opozicija se teško snalazi

Novinar Slobodan Stupar UOS vidi kao novi oblik nečega što jako liči na prethodni Savez za Srbiju: „Opozicija u Srbiji se teško snalazi u datim okolnostima. Čini mi se da bez ozbiljne strane pomoći Zapada, pritiskom na Vučića, a i direktnom pomoći opoziciji, ovde se i ne može očekivati nešto ozbiljnije od opozicije“, smatra Stupar.

-pročitajte još: Vučićeve konsultacije sa Vučićem

Nisam baš sasvim siguran šta je poenta ovog okupljanja, dodaje Stupar, jer je već u startu naglašeno da je ovo labav savez stranaka, koje će u javnosti nastupati samostalno: „Mislim da će opozicija imati dosta vremena da smisli neki novi modus delovanja, jer ovo što smo sada dobili je grupacija slabih stranaka, koje zajedno deluju samo nešto malo ubedljivije. Moraće da pronađu neki zajednički jezik, i na kraju krajeva nađu nekog lidera koji će moći da pomeri stvari sa mrtve tačke na kojoj je opozicija već osam godina“, ocenjuje Stupar.

Svađe se nastavljaju

Početak ne obećava. Svega nekoliko sati nakon formalnog čina stvaranja UOS krenule su i prve čarke i polemike unutar opozicionih redova. Predsednik SDS Boris Tadić kaže da nije pozvan u tu organizaciju, ali i da se joj ne bi priključio, jer je „vidi više kao potvrdu razdruživanja nego udruživanja“. Jedan od osnivača UOS Janko Veselinović primećuje da je „Tadić napao opoziciju pre Vučića“.

Cvijetin Milivojević skreće pažnju na činjenicu da „pre svega nisu jasni ni kriterijumi za članstvo u UOS, jer tu, recimo, ne mogu pristupiti stranke koje su učestvovale na izborima, iako je reč o definitivno opozicionim strankama, koje su zajedno ipak dobile nekih 10 odsto glasova“.

Što se tiče već započetih svađa i polemika, Milivojević ih vidi „kao obračune unutar porodice koja se razišla. To su sve obračuni među ljudima koji su u nekom periodu vodili Demokratsku stranku (DS), i čak su u jednom periodu svi zajedno bili u toj stranci i to na vrlo visokim funkcijama. To nije dobro, jer niko ne može reći da Boris Tadić nije opozicija zato što je izašao na lokalne izbore na Vračaru. Ali, isto tako nije dobar ni način kako Tadić komunicira sa svojim dojučerašnjim saradnicima“, primećuje ovaj politički analitičar.

Opozicija u Srbiji ima dečije bolesti, navodi Slobodan Stupar, ali mislim da je ipak glavni problem što opozicija „čeka da Vučić završi stvari oko Kosova i da onda uz pomoć nekog spoljnog pritiska i promenjenim stavom prema Vučiću iskoristi neku svoju šansu. Teško da to mogu nekako drugačije da tumačim“, naglašava Stupar.

Kriterijum za desnicu

Opozicija bi morala da se bavi mnogo ozbiljnijim temama umesto unutrašnjih obračuna, a jedna od njih je razdvajanje lokalnih od parlamentarnih izbora, dodaje Cvijetin Milivojević.

„Mi smo jedina zemlja u okruženju, da ne govorim o Evropi, u kojoj se namerno poklapaju svi izbori. Zašto? Da bi neko ko je u tom trenutku na vlasti, u ovom slučaju Vučić, pobedio na svim izborima jednim udarcem. To bi trebalo da bude glavni zahtev, i da je to učinjeno siguran sam da bi evropski parlamentarci prisilili vlast da razdvoji te izbore“, napominje Milivojević.

Stiče se utisak da je glavni razlog formiranja UOS zapravo raskid sa pokretom Dveri. Dveri neće biti deo UOS, ali već sada se može primetiti da u okviru UOS ima dosta političkih subjekata koji se takođe mogu oceniti kao desni centar, ali i kao nacionalistički pokreti. Te primedbe su redovno sputavale opoziciju, jer su građanski orijentisani intelektualci, ili Druga Srbija kako se često opisuje, kritikovali opoziciju i otkazivali joj podršku zato što u svoje redove prima nacionaliste i desničare. To ponovo može biti predmet opozicionih sporova.

Milivojević kaže da je „problem što Srbija nema modernu evropsku desnicu. Ovde je jedini kriterijum za desničare zalaganje da Kosovo ostane deo Srbije. Ali, kao da svi previđaju da i stranke koje su levica ili levi centar takođe zastupaju taj stav da bi Kosovo na neki način trebalo da ostane deo Srbije“, zaključuje Milivojević.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama